U Evropskoj uniji je od kraja januara 2023. dozvoljena prodaja delimično odmašćenog praha kućnog cvrčka (Acheta domesticus). Prema zakonskoj regulativi, to je za sada dozvoljeno samo vijetnamskoj firmi Cricket One. Posle analize naučnih studija, insekt poznat kao domaći cvrčak ili zrikavac, prethodno je uvršten na listu novih namirnica u EU, što mora da se uradi sa svakom novom namirnicom. Za ljudsku ishranu u EU mogu sada da se prerađuju i larve sjajnocrne bube pšenične buđi (Alphitobius diaperinus).
Slična pravila već neko vreme postoje za skakavce migrante (Locusta migratoria) i larve bube brašnare, odnosno žute crve brašnare (Tenebrio molitor). U Evropskoj uniji su dakle za ishranu dozvoljene četiri vrste insekata, a zahtevi za još osam čekaju na odobrenje.
U kojim namirnicima su dozvoljeni insekti?
U svim vrstama namirnica. Njihov prah se od sada može naći, između ostalog – u hlebu i pecivima, keksu i krekerima, gotovim mešavinama za hleb i kolače, testeninama, sosovima i supama, zamenama za meso i mleko, proizvodima od krompira i čokoladi. Takvi proizvodi onda više ne smeju biti označeni kao veganski ili vegetarijanski.
Da li su Evropljani spremni da jedu insekte?
Međutim, ostaje da se vidi da li će i koliko brzo takvi proizvodi postati popularni. Do sada je hrana sa insektima bila „zaista veoma, veoma mala tržišna niša“, objašnjava Armin Valet iz Hamburškog savetodavnog centra za potrošače. U Nemačkoj je trenutno dostupno samo nekoliko proizvoda sa malom količinom insekata – poput nekih specjalnih slatkiša ili testenina. Još je „zaista veoma daleko“ dan kada će se prah insekata mešati u keks ili brašno, kaže Valet.
Prema izveštaju (2020.) Evropske potrošačke organizacije koju delimično finansira EU, ogromna većina ljudi u EU ne želi da zameni meso za insekte – tačnije, tri četvrtine ne želi, a dodatnih 13 odsto nije sigurno. U Nemačkoj, 80 odsto ljudi kaže da im se gadi ideja da jedu insekte, prema izveštaju nemačke agencije za životnu sredinu UBA iz 2022.
„Gađenje se smatra najvećom preprekom za uvođenje insekata na zapadno tržište hrane“, napisali su autori. Studija objavljena u decembru pokazala je da su ljudi spremniji da jedu insekte nakon što su im objašnjene prednosti za životnu sredinu.
Da li je moguće da jedemo insekte a da to ne znamo?
Ne, jer insekti moraju biti označeni na proizvodima. „Nje nam poznato da je to nekako negde umešano“, kaže Valet. Komisija EU jasno stavlja do znanja: „Svako može sam da odluči da li će kupiti hranu napravljenu od ili sa insektima.“ Prema pravilniku, spisak sastojaka mora da sadrži: „Acheta domesticus (kućni cvrčak), smrznut“. Valet, pak, zahteva jasno označavanje na pakovanju: „I to lako razumljivo za svakoga. Na primer, ‚Keks sa insektima’ ili ‘Testenine sa insektima’.“
Da li ćemo jesti insekte iz prirode?
Ne. Niko ne mora da brine da će divlji insekti završiti u namirnicima. Prema savetodavnim centrima za potrošače, jestivi insekti koji se nude u Nemačkoj potiču isključivo iz kontrolisanog uzgoja. „Za sada ne postoje propisi o uzgoju insekata u Nemačkoj“, pišu zaštitnici potrošača. Između ostalog, potrebno je regulisati u kakvom prostoru mogu da se gaje insekti za ishranu, upotrebu lekova kao i način ubijanja.
Koliko su hranljivi insekti?
Širom sveta se u ishrani koristi više od 1900 vrsta insekata. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u različitim studijama je otkrila da su oni veoma hranljiv i zdrav izvor hrane sa visokim sadržajem proteina, vitamina, nezasićenih masnih kiselina, vlakana i minerala. Prema Nemačkom udruženju potrošača, sadržaj proteina kod insekata je sličan sadržaju belančevina goveđeg, svinjskog ili ćurećeg mesa, ali varira u zavisnosti od vrste insekata.
Na šta treba da paze alergičari?
Kao i kod mnogih drugih namirnica i inseketi mogu u retkim slučajevima da izazovu reakcije – na primer kod ljudi koji su alergični na ljuskare, mekušce i grinje kućne prašine. Tačnije, hitin u egzoskeletu insekata može izazvati alergijske reakcije. Teško svarljiva vlakna se takođe nalaze u školjkama i pečurkama. Nakon procene različitih studija, Evropska agencija za bezbednost hrane je došla do zaključka: prah kućnog cvrčka, u predloženim količinama, je bezbedan za ljude. Odgovarajuće informacije moraju biti navedene u neposrednoj blizini liste sastojaka.
Šta je sa održivošću?
Prema ekološkoj organizaciji WWF, ekološki bilans insekata je znatno bolji od govedine, svinjetinea i piletine. „U poređenju sa mesom, za proizvodnju insekata je potrebno znatno manje poljoprivrednog zemljišta“, kaže WWF. U poređenju sa piletinom – oko 50 odsto manje. Prema FAO-u, da bi proizveli istu količinu proteina, cvrčcima je potrebna oko dvanaestina hrane koju pojedu goveda. Uzgoj insekata emituje manje štetnih gasova. Takođe je izračunato da je jestivi udeo insekata od 80 odsto znatno veći od, na primer, govedine (40 odsto).