Posle puča u Nigeru, EU je odmah obustavila svoju finansijsku podršku toj zemlji i bezbednosnu saradnju sa njom. Francuski i evropski napori da stabilizuju Sahel pretrpeli su ozbiljan neuspeh, prenosi Deutsche Welle.
Evropska unija ne priznaje vlasti proizašle iz puča u Nigeru, a prema rečima predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela, ni ne namerava da je prizna.
„Predsednik Mohamed Bazum je demokratski izabran. On jeste i ostaje jedini legitimni predsednik Nigera“, rekao je Španac. EU smatra da su pučisti odgovorni za njegovu bezbednost i bezbednost njegove porodice. Borel je takođe naglasio:
„Pored trenutnog prestanka finansijske podrške, sve mere saradnje u oblasti bezbednosti biće obustavljene sa trenutnim dejstvom na neodređeno vreme.“
Savet bezbednosti UN pozvao je na uspostavljanje demokratskog poretka u toj zapadnoafričkoj zemlji, a to su učinile i SAD i druge zemlje.
Afrička unija je postavila ultimatum pučistima u Nigeru. Maksimalno 15 dana od puča (što bi bilo do srede 9. avgusta) vojska ima vremena da se vrati u kasarne i uspostavi ustavni poredak u zemlji. Savet za mir i bezbednost Afričke unije oštro je osudio vojno preuzimanje vlasti u Nijameju i pozvao na momentalno oslobađanje demokratski izabranog predsednika Bazuma. Afrička unija zadržava pravo da uvede sankcije pučistima ako ne poštuju prava političkih zatvorenika.
Situacija u zemlji se smirila – za sada
Vojska Nigera je u sredu proglasila predsednika Bazuma svrgnutim i suspendovala ustav. Vojni savet je u petak zvanično preuzeo vlast, a Abdurahamane Čiani predstavio se kao novi šef države. Puč je opravdao pre svega navodnim pogoršanjem bezbednosne situacije, kao i lošom upravom u privredi i socijalnom sektoru.
Nakon što se general Čiani proglasio za novog vladara, na ulicama glavnog grada Nijameja zavladao je mir, većina od više od milion stanovnika glavnog grada povukla se u svoje domove – neki iz straha, drugi puni nade za novi početak u zemlji pogođenoj siromaštvom i terorizmom.
Siromašna zemlja bogata uranijumom
Republika Niger je država u zapadnoj Africi. Bivša francuska kolonija je nezavisna od 1960. Na površini od 1,3 miliona kvadratnih kilometara živi oko 26 miliona stanovnika, veoma mladih i velikom većinom muslimana. Glavni grad je Nijamej, a službeni jezik – francuski. Oko tri četvrtine stanovništva radi u poljoprivredi i velikim delom je nepismeno.
Niger je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, iako izvozi sirovine kao što su uranijum, zlato, a od skoro i nafta. Niger je najveći proizvođač uranijuma u Africi i peti po veličini u svetu. Niger pokriva 40 odsto potreba Francuske za uranijumom. Kina sada takođe pokazuje povećano interesovanje za nalazišta uranijuma u Nigeru.
Niger je glavni primalac zapadne pomoći i ključni partner EU u suzbijanju neregularnih migracija iz podsaharske Afrike. Za period od 2021. do 2024. godine, EU je Nigeru odobrila 503 miliona evra.
Otišla je i poslednja zemlja Sahela
EU je tek nedavno, krajem 2022. donela odluku o vojnoj misiji u Nigeru za borbu protiv terorizma u regionu i stacionirala je mali broj vojnika radi vojne obuke. U prestonici Nijameju se nalazi i oko 100 nemačkih vojnika.
Sjedinjene Države drže dve baze sa oko 1.100 vojnika u toj afričkoj zemlji. Ministarstvo odbrane SAD za sada ne želi da menja broj vojnika u Nigeru.
Zbog puča u Nigeru, francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je za danas (subota) Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu, saopštila je Jelisejska palata. Makron je tokom putovanja po Okeaniji puč opisao kao nelegitiman i veoma opasan za ceo region.
Za bivšu kolonijalnu silu, Niger je važna zemlja. Ne samo zbog uranijuma, jer nakon što su vojni vladari u Maliju i Burkini Faso zahtevali povlačenje francuskih trupa, Pariz se povukao u Niger gde navodno ima oko 1.500 vojnika.
Zona Sahela se smatra centrom islamističkog terora. Islamska država i Al Kaida aktivne su u Maliju, Burkini Faso i Nigeru. Nakon puča u Maliju i Burkini Faso, Niger je bio poslednja od tri susedne zemlje u Sahelu koju je predvodila prozpadna vlada.
Tagovi
