Nakon što su mediji objavili poverljive informacije o planovima Evropske unije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je pet mera u borbi protiv energetske krize. Šta Komisija konkretno predlaže?
Štedna električne energije
Zemlje članice EU trebalo bi da se obavežu na štednju električne energije, pogotovo ujutro i rano uveče, kada je potrošnja u proseku najveća. Fon der Lajen nije navela konkretne podatke, ali izvori u Komisiji govore o najmanje deset odsto uštede. Članice Unije već su se obavezale da će tokom zime smanjiti potrošnju gasa za 15 odsto, ali na dobrovoljnoj osnovi. Mađarska je i to odbila. Pitanje je da li će sve članice EU pristati na mere štednje struje.
„Kočnica“ za cene struje
Evropska komisija kao „kočnicu“ za cene struje predlaže uvođenje novog doprinosa koji bi plaćale one firme koje struju proizvode iz (jeftinih) obnovljivih izvora energije, poput sunca ili vetra. Ta dažbina bi bila u stvari razlika između jeftino proizvedene eko-struje i skupe struje proizvedene uz pomoć gasa. Tako bi Komisija „ubrala“ profite eko-proizvođača o „kojima oni nisu mogli ni da sanjaju“, kako je to rekla Fon der Lajen. A taj novac bi Komisija stavila na raspolaganje zemljama-članicama, kako bi one subvencijama pomogle siromašnijim potrošačima i preduzećima.
„Solidarni doprinos“
Preduzeća koja su proteklih meseci ostvarila ekstremno visoke profite zbog eksplozije cena nafte i gasa, trebalo bi da plaćaju „solidarni doprinos“, najavila je šefica Komisije. Još uvek nije poznato koliko bi taj porez trebalo da bude visoke, odnosno šta Komisija planira s prihodima od njega. Jasno je samo da Komisija ne želi da porezima optereti isključivo proizvođače „zelene“ struje.
Stabilizacija tržišta struje
Rekordno visoke cene struje na tržištu, kao i sve manja ponuda, predstavljaju rizik u snabdevanju, upozorila je Češka, koja trenutno predsedava Savetu EU. Zato se, kako se tvrdi, mora obezbediti veća doza likvidnosti na tržištu kako bi komplikovani sistem i ubuduće funkcionirao. Evropska centralna banka trebalo bi da „upumpa“ još više novca na tržište, stroga pravila trgovine trebala bi da se „olabave“, a neki derivati povukus tržišta, navodi se u poverljivom radnom dokumentu iz Praga. Evropska komisija predlaže kreditiranje snabdevača koji se nađu u finansijskim problemima, odnosno dodelu državnih podsticaja. Cilj je da se spreči „domino-efekat“ na tržištu u slučaju da neki snabdevač propadne.
Ograničavanje cena gasa
Komisija se zalaže za uvođenje gornje granice za gas koji još uvek stiže iz Rusije. Time se želi da se spreči da Vladimir Putin ostvaruje sve veću dobit od prodaje energenata. Evropska unija u ovom trenutku samo devet odsto gasa uvozi iz Rusije. Pre godinu dana uvozila je 40 procenata. Čak 13 članica Unije uopšte više ne uvozi gas iz Rusije. Ursula fon der Lajen nije isključila ni mogućnost ograničavanja cena tečnog gasa (LNG) koji se uvozi iz SAD ili sa Bliskog istoka.
Da li će kompletna EU da podrži plan?
Jedno od glavnih pitanje jeste kako će se ponašati Mađarska. Premijer Viktor Orban je kao jedini šef neke vlade EU dogovorio posebne cene za izdašnu isporuku ruskog gasa Mađarskoj. Zahvaljujući tom aranžmanu s Kremljom, cena struje u Mađarskoj čak je i pala u odnosu na prošlu godinu, dok se istovremeno cena struje u baltičkim zemljama – učetvorostručila.
Tagovi
