„Sedeo sam u aprilu 1999. godine pored brata koji je umirao od melanoma, bio je kao biljka, mozak mu je otkazao. Iskren da budem, razmišljao sam da mi to prekratimo, ali nisam se tada odvažio na to. Danas bih to uradio, i to bez razmišljanja.“
Ovako o pitanju eutanazije govori Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
Nakon što natrijum-pentobarbital počne da teče intravenozno, osoba zaspi u roku od jednog minuta i brzo umire nakon toga. Tako izgleda legalna eutanazija na jednoj specijalizovanoj klinici u Švajcarskoj gde se to plaća. Jednostavno. Samo što ništa u vezi sa ovom temom nije tako jednostavno te i dalje izaziva polemiku: dostojanstvena smrt ili ubistvo, nekada i samoubistvo. Kao u najnovijem Almodovarovom filmu „Susedna soba“, koji se bavi teškim odlukama. Usled borbe sa rakom žena odlučuje da uzme „pilulu za eutanaziju“ koju nabavlja nelegalno preko dark weba jer ne želi da skonča u mukama. „Spavaću sa otvorenim vratima i kad budeš videla da su zatvorena, značiće da se to već desilo“, najaviće svoju smrt prijateljici koju je zamolila da bude osoba od poverenja koja će biti uz nju do kraja. Posle njene smrti pojaviće se policija i ispitivaće kako je umrla, kao što bi se pojavila i u stvarnom životu.
Asistirana smrt je krivično delo u mnogim zemljama, i u Srbiji, kao što je i eutanazija i dalje zabranjena. Zbog toga ljudi odlaze u specijalizovane klinike za eutanaziju, ali ni to nije tako jednostavno. Prvo – košta u proseku oko 10.000 evra.
Pa sve ostalo, kao na primer da su potrebna dva svedoka prilikom potpisivanja ugovora jer ovo pitanje je delikatno i mora se sve uraditi tako da ne dođe do zloupotreba. Ne može čovek tek tako da umre, iako može da odluči kada to želi i da želi da to bude dostojanstveno, bez mučenja. Ipak, odluka o smrti je i dalje privilegija.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 675
Tagovi
