BKERKE, Liban – Klasična muzika odzvanjala je kada je mlada, pod ruku sa mladoženjom u smokingu, zakoračila na crveni tepih, a potom zajedno sa njim otišla do oltara dok su prijatelji i porodica klicali. Sledeća nevesta učinila je isto. I sledeća. I sledeća. I sledeća.
Kada su parovi – 34 para, tačnije, tog dana – zauzeli mesta, sveštenik je održao misu i proglasio ih muževima i ženama. Ovo je bilo četvrto masovno venčanje u Libanu za samo tri nedelje, a ovaj fenomen sve je češći na Bliskom istoku. Turska je nedavno održala ceremoniju za 2.000 parova.
U krajevima u kojima se brak i dalje visoko vrednuje, ali ekonomske prilike i skupe proslave sprečavaju mnoge parove da se odluče na ovaj korak, pojavljuju se moćni pokrovitelji. Politika, vera i kompleksna demografija u Libanu u tome igraju važnu ulogu.
Političke partije finansiraju venčanja mladih pristalica kako bi osigurale njihovu odanost. Verske i etničke manjine brak i rađanje smatraju esencijalnim elementima za svoj dugoročni opstanak. Oružane grupe podstiču borce na brak kako bi njihova deca postala borci budućnosti.
Nekoliko nedelja pre svadbe u crkvi maronita, Hezbolah, šiitska oružana grupa i politička partija, održala je slično venčanje za 31 par. Ono je, istina, bilo sićušno u odnosu na masovnu svadbu održanu početkom godine u Libanu kada je venčano 196 parova, a koju je finansirao predsednik Palestine Mahmud Abaz.
“Vode računa o svemu, bog ih blagoslovio”, kaže Roni Abu Zeid (35), vojnik koji je učestvovao u masovnom venčanju u crkvi maronita održanom u Bkerkeu, gradu nadomak mediteranske obale. Njegovo venčanje finansirala je neprofitna organizacija Maronitska liga.
Fadi Gerges iz ove organizacije navodi da je prirodno da manjine ohrabruju svoje mlađe pripadnike da uđu u brak i začnu potomstvo u zemlji u kojoj je demografija jedan od ključnih faktora za sticanje moći.
“Kada se bilo koja etnička grupa oseti ugroženo, ona se povlači”, objašnjava Gerges. “Ako su brojke na njihovoj strani, mogu da zaustave odron.”
Ovogodišnje venčanje u Bkerkeu bilo je deseto koje je ova organizacija sponzorisala u poslednjih deset godina na kojima su ukupno venčana 274 para. Ukupan bilans zasad su tri razvoda i više od stotinu beba.
Parovi koji žele da učestvuju u grupnoj ceremoniji prvo moraju da podnesu prijavu. Najmanje jedan par mora pripadati maronitima, a nužno je da mladoženja ima posao i rešeno stambeno pitanje. Parovi čija se prijava prihvati dobijaju besplatno odelo za mladoženju, venčanicu za mladu, pozivnice, bidermajer, fotografije, 2.000 dolara u kešu i blagoslov patrijarha – veliki bonus za verujuće.
Maronitska liga parovima nudi podršku u začinjaju potomstva. Ove godine će biti otvorene i jaslice za prvih deset parova koji dobiju bebu. Druge verske i političke grupe nude različite privilegije. Iste nedelje kada je održano venčanje u Bkerkeu, 19 parova okupilo se na plaži južno od Bejruta, na masovnom venčanju u organizaciji volonterske grupe Oaza nade povezane sa šiitskom političkom partijom Amal. Stolovi su dekorisani belim platnom, a pored travnjaka ukrašenog svećama nalazio se bazen, luksuz za većinu siromašnih porodica koje su došle da sa mladim parovima proslave venčanje. Fatima Kabalan, organizatorka venčanja, kaže da je Oaza nade dosad organizovala 12 masovnih svadbi na kojima je venčano oko 300 parova kojima je pomogla i da zasnuju dom obezbedivši im nameštaj za kuću i neophodne uređaje.
Dok su konobari posluživali grilovano meso, pirinač i ribu, partijski zvaničnici održali su govore. Jedan od njih istakao je važnost začeća deteta u znak “otpora”, odnosno borbe protiv Izraela.
Stigli su plesači i muzičari, a mladi parovi – mladoženje u crnim odelima, a mlade u belim haljinama sa velovima – prošetali su među okupljenima kako bi se fotografisali.
Ali Alajdin, mladoženja za zalizanom kosom, kaže da on i njegova novopečena supruga ne mogu sebi da priušte odlazak na bračno putovanje, ali da je zahvalan na prilici da se venča.
“Da nije bilo grupnog venčanja, ne bismo to mogli da izvedemo”, kaže Alajdin.
Posle večere, nad Mediteranom pucao je vatromet, potom se plesalo, a onda su parovi napuštali zabavu i odlazili da zajedno provedu prvu bračnu noć.
Mladoženja Abdulah Dbouk (26) kaže da je svoju suprugu upoznao kada je primljen u bolnicu zbog napada slepog creva. Ona je radila kao medicinska sestra.
Posećivali su jedno drugo i dopisivali se na Fejsbuku mesecima pre nego što su se verili, ali nisu imali novca za veliko venčanje. Zato su zamolili zvaničnike Amala da se pridruže masovnom venčanju.
“To je bila sudbina”, kaže Nur Avarke (20), Dboukova nevesta.
“Hvala bogu za napad slepog creva!”, dodaje mladoženja.
Piše BEN HUBARD
© 2019 The New York Times
Tagovi
