Iako je za šećer često vezana neka negativna asocijacija, treba imati na umu da je on glavno gorivo za vaš mozak.
Naš mozak radi na glukozu – ona pali naše ćelije, uključujući i naše moždane ćelije. Evolucijski smo programirani da volimo slatkiše jer su izvrstan izvor energije.
Ali kad je nivo glukoze u krvi nizak, recimo, ako imate hipoglikemiju, ili ponekad ako je prošlo već neko vreme otkad ste nešto pojeli, nastupi moždana magla. Tada se teško koncentrišete, zaboravljate gde ste ostavili stvari ili imate potrebu za kratkim dremanjem.
Međutim, kada u organizmu ima previše šećera, to može da pokrene neke stvarno loše stvari u vašem telu i vašem mozgu.
Što se događa u vašem mozgu kad jedete šećer?
„Kad nam šećer dotakne jezik, on aktivira određene papile unutar kojih se nalaze receptori ukusa koji šalju signal do mozga, uključujući moždani korteks“, kaže dr Nikol Avena, docent neuronauke na Medicinskom fakultetu „Mount Sinai“, koja je napisala knjigu o zavisnosti od šećera.
Signal aktivira sistem nagrađivanja u mozgu; oslobađa se dopamin zbog čega želimo da ponovimo iskustvo, odnosno da jedemo još slatkiša.
Šećer je retka hrana koja proizvodi dopamin, ističe dr Avena.
„Uglavnom kada pojedemo nešto novo i ukusno, dopamin se oslobađa prvi put kada jedemo tu hranu“, objašnjava ona i dodaje:
„Ovo je evolucijska prednost koja nam pomaže da obratimo pažnju na nove i drugačije ukuse, u slučaju da nam pozli. Ako pojedemo nešto novo i ne razbolimo se, obično dopaminski odgovor tada nestaje sledeći put – tako da u osnovi oslobađamo dopamin samo kao odgovor na jedenje nove hrane. Međutim, šećer je drugačiji. Više je poput onoga što se događa sa drogom, pri čemu se dopamin oslobađa svaki put kad se konzumira. Dakle, šećer se u našem sistemu ponaša pomalo poput droge, zbog čega se ljudi „navuku“ na slatku hranu“.
U prošlosti smo morali da tražimo slatku hranu, ali više ne. Naš sviet je ispunjen slatkom hranom, ali naš mozak i dalje funkcioniše kao da je šećer retkost.
Šećer tera vaš mozak da žudi za više šećera
Možda niste svesni da postoji čvrsta veza između naših creva i našeg mozga, a šećer i ovde ima svoju ulogu.
„Kad vam ta slatka stvar koju pojedete dođe u creva“, kaže dr Avena, „ona i tamo aktivira receptore šećera koji signaliziraju mozgu da oslobodi insulin kako bi se rešio suvišnog šećera koji ste pojeli“.
Višak šećera tera pankreas na proizvodnju dodatnog insulina, hormona koji učestvuje u regulaciji šećera u krvi.
Insulin signalizira masnim ćelijama da skladišti prekomerne količine glukoze, masnih kiselina i drugih supstanci bogatih kalorijama. Kao rezultat, premalo kalorija ostaje u krvotoku, pa mozak misli da sada ima malo goriva, budući da ima veoma velike energetske potrebe.
Dakle, vaš osećaj gladi brzo raste, a šećer je tada privlačan jer pruža brzu dozu energije. Znači, ciklus započinje iznova. I tako, želite sve više zaslađene hrane, piše Prevention, prenosi N1.
Kako smanjiti žudnju za šećerom?
„Vaš mozak može da se prilagodi kad smanjite konzumaciju šećera i nećete toliko žudeti za njim“, kaže dr Avena i dodaje:
„Međutim, može da prođe neko vreme, čak i meseci, dok se to ne dogodi, to zavisi od ozbiljnosti zavisnosti od šećera“.
PRETPLATI SE NA NEDELJNIK
AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.
din.26.000 11.999
Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 6.058 3.999
Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 12.116 7.500
DŠ...
Da, ali šećer iz voća i suhoga voća. Ne otrove iz umjetnoga smeća prehrambene industrije.
Milica
Meni je uspelo .U pocetku je tesk0 ali kasnije mi je izazivalo mucninu cim probam.Konzumirala sam tada i ekstrat medicinske gljive ganoderma lucidom koja mi je pomoglqa i za imunitet i ubila zelju za slatkisima.