Danas se održava drugi krug predsedničkih izbora u Moldaviji na kojima glasači biraju između proevropske kandidatkinje, aktuelne predsednice Maje Sandu i proruskog kandidata Aleksandra Stojanogloa.
U prvom krugu održanom 20. oktobra, Sandu je osvojila 42 odsto glasova, i samim tim nije uspela da ostvari apsolutnu većinu većinu, tako da je odmah zakazan drugi krug u kojoj danas na crtu izlazi dok Stojanoglou, bivšem državnom tužiocu koji je zabeležio neočekivano visokih 26 odsto.
Ankete prognoziraju tesnu pobedu Maje Sandu, ali to će umnogome zavisiti od velike moldavske dijaspore, imajući u vidu njihovu ključnu ulogu na referendumu koji je takođe održan 20. oktobra, kada se 50,35 odsto birača izrazilo da zemlja treba da ostane na putu ka članstvu u EU. Rezultate referenduma, prvog kruga izbora, kao današnjeg drugog kruga prate brojne kontroverze i navodi o kupovini glasova i zastrašivanju birača.
Moldavski premijer Dorin Recean rekao je u petak da ljudi širom zemlje dobijaju „anonimne pretnje smrću putem telefonskih poziva“.
„Ovi akti zastrašivanja imaju samo jednu svrhu: da stvore paniku i strah“, rekao je Recean. „Uveravam vas da će državne institucije obezbediti red i zaštititi građane“.
Nakon prvog kruga glasanja, moldavska policija rekla je da je šemu kupovine glasova organizovao Ilan Šor, oligarh koji živi u Rusiji koji je prošle godine osuđen u odsustvu za prevaru i pranje novca.
Tužioci tvrde da je 39 miliona dolara isplaćeno za više od 130.000 birača između septembra i oktobra preko ruske banke koja je pod međunarodnim sankcijama. Službe su sprovele stotine pretresa i zaplenile preko 2,7 miliona dolara u gotovini.
Tužioci su u četvrtak takođe izvršili raciju u sedištu jedne političke stranke i rekli da je 12 ljudi osumnjičeno da su plaćali biračima da izaberu kandidata u predsedničkoj trci. Pokrenut je i krivični postupak u kojem je 40 službenika državne agencije osumnjičeno za primanje mita.
Prozapadna vlada je na vlasti u Moldaviji od 2021, a parlamentarni izbori biće održani 2025. godine. Analitičari upozoravaju da bi glasanje sledeće godine moglo biti glavna meta Moskve.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu februara 2022, Moldavija je podnela zahtev za pridruživanje EU. Status kandidata je dobio u junu te godine, a u leto 2024. Brisel je pristao da otpočne pregovore o članstvu. Oštar pomak ka zapadu uznemirio je Kremlj i značajno pokvario odnose sa Kišinjevom.
Od tada, moldavske vlasti su u više navrata optuživale Rusiju da vodi „hibridni rat“, od kampanja dezinformacija do protesta proruskih partija pa do šema kupovine glasova koje potkopavaju izbore. Rusija je negirala ikakvu umešanost.
Tagovi
