Žozep Borelj spolja deluje kao smiren i opušten španski političar koji se bavi svim vrstama sukoba u Evropi i svetu. Na neke od njih, šef spoljne politike EU može da utiče. Na druge, kao što je rat Rusije protiv Ukrajine, samo sa velikim poteškoćama. Borelju je utoliko važnije da makar održi red u sopstvenoj evropskoj kući.
Uveče, u zgradi Saveta u Briselu, posle dana punog sastanaka s ministrima spoljnih poslova EU, kada je govorio o Srbiji i Kosovu koje teže članstvu u EU, frustracija najvišeg diplomate bukvalno je mogla da se vidi i čuje: „Nismo više voljni da ovo prihvatimo. Ova situacija se mora okončati“, siktao je Borelj u mikrofone u sali za štampu potiskujući bes.
Razlog: na severu Kosova su navodno srpski separatisti napali vozilo Euleksa, misije EU koja već 14 godina, od jednostranog proglašenja Kosova, sa stotinama advokata, sudija i policajaca pokušava da uspostavi vladavinu prava. Osim toga, na ulicama su viđene naoružane milicije. Srbi su tokom vikenda protestovali, jer su prethodno kosovski službenici uhapsili bivšeg srpskog policajca.
„Savet ministara spoljnih poslova poziva obe strane da prestanu s provokacijama i nasiljem“, rekao je Žozep Borelj. Evropska unija će poslati još osoblja na Kosovo, ako bude potrebno.
A sve je bilo lepo u Tirani
Diplomate EU imaju razumevanja za Boreljovu frustriranost, jer je najnoviji spor između Srbije i Kosova zapravo rešen – pre samo nedelju dana na slavljeničkom samitu EU i balkanskih država u Tirani. Pritom se radilo o nacionalističkom sporu oko registarskih tablica, nečemu što je strancima teško da razumeju.
Ali, mir kojem je posredovao Žozep Borelj nije dugo trajao. Zato je on u ponedeljak jasno pozvao na povratak za pregovarački sto, uz EU kao posrednika.
Tajni predlog odboren
Ministri spoljnih poslova EU odobrili su predlog posredovanja, čiji su detalji i dalje tajna, a kako bi se kosovska pitanja konačno razjasnila. Specijalni predstavnik EU za Kosovo pregovaraće o tom predlogu u sredu u Beogradu i Prištini. Žozep Borell je tražio odgovore od oba zavađena petla, i to pre završetka samita EU u četvrtak.
Obe strane su se postavile u konfrontacionu poziciju: Srbija je zahtevala da Kfor stacionira srpske policajce na severu Kosova. U ime UN, 24 godine nakon završetka rata na Kosovu, NATO je tamo i dalje na terenu sa 3.500 vojnika.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani otkazala je planirane lokalne izbore na severu Kosova, koje su Srbi želeli da bojkotuju. Ona je na samitu u Tirani prošle nedelje najavila da želi da do kraja godine podnese zahtev za članstvo u EU. Pitanje je da li se to trenutno sviđa Žozepu Borelju. Srbija pregovara o pristupanju već osam godina.
Rusija se oglasila o Kosovu
Da stvar bude gora, o sporu na Kosovu oglasila se i Rusija. Kremlj je tražio da se poštuju interesi savezničkih Srba na Kosovu. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, optužila je EU i SAD da su odgovorne za pogoršanje bezbednosne situacije.
To je podsetilo ministre spoljnih poslova EU da mnogi posmatrači Srbiju vide kao neku vrstu „ruske podmornice“ u konvoju EU. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbija da prihvati sankcije EU protiv Rusije, iako bi Srbija, kandidatkinja za članstvo, morala da uskladi svoju spoljnu politiku sa Unijom.
Nove sankcije Rusiji
Spoljna politika EU ponovo je pooštrena: Šefovi diplomatija EU usaglasili su glavne karakteristike devetog paketa sankcija Rusiji. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Borelj najavio je da bi formalno odobrenje trebalo da bude dato ove nedelje.
Paket ima za cilj da udari ruska vojska i rusko rukovodstvo, koje se može okriviti za napade na civilnu infrastrukturu u Ukrajini. „Putin želi da se ljudi smrzavaju. To je ratni zločin“, rekao je Žozep Borelj.
Mađarska odustala od blokade
Ministri spoljnih poslova su posle sastanka u Briselu izjavili da Ukrajina mora da istraje i pobedi. Zbog toga će u dva koraka biti oslobođeno još 5,5 milijardi evra za kupovinu oružja za Ukrajinu.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba dao je listu zahteva u Briselu, koja sada treba da bude ispunjena koliko god je to moguće, rekao je šef spoljne politike Borel.
Mađarska više ne blokira oslobađanje 18 milijardi evra direktne pomoći za državni budžet Ukrajine – nakon što su ambasadori EU postigli kompromis oko zamrzavanja fondova EU namenjenih Budimpešti.
Prema kompromisu, suma je niža od one koju predložila Komisija EU. Neposredno pre postizanja kompromisa, komisija je obnovila preporuku prema kojoj bi finansiranje od oko 7,5 milijardi evra trebalo da bude zamrznuto dok desničarska vlada premijera Viktora Orbana u potpunosti ne sprovede svoja obećanja o održavanju vladavine prava. Sada se radi o oko 6,3 milijarde evra, jer je uvaženo da je Mađarska već primenila neke od mera koje su od nje zahtevane.
U govoru pred G7, grupom sedam najvažnijih industrijskih nacija na Zapadu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na više teškog naoružanja, tenkova i artiljerije velikog dometa, kao i na dodatne isporuke prirodnog gasa za njegovu zemlju.
Sankcije Iranu
Evropska unija ponovo uvodi sankcije i Iranu. Zbog izvršenja neopravdanih smrtnih kazni nad demonstrantima u Iranu, na spisku sankcija je 21 osoba iz Irana. To znači da će im imovina biti konfiskovana i da će im biti zabranjen ulazak u EU. Još osam osoba je sankcionisano zbog isporuke borbenih dronova Rusiji. Prema EU, nema dovoljno dokaza o isporuci raketa iz Irana ratobornoj Rusiji.
Žozep Borelj je rekao da EU ne bi trebalo da prekine pregovore o iranskom nuklearnom programu, već da ih treba posmatrati odvojeno od kršenja ljudskih prava.
Tagovi
