(Beta) – Samo nekoliko dana pre nego što na snagu stupi naftni embargo Evropske unije (EU) protiv Rusije, njene članice još pregovaraju o gornjoj granici cena ruske nafte koje će se, u skladu s ranijim dogovorom Brisela i zemalja G7, primenjivati od 5. decembra.
Dok se Evropska komisija zalaže za maksimalnu cenu od 65 dolara po barelu, pojedine članice na čelu s Poljskom kažu da to neće uticati na zaradu Moskve od fosilnih goriva i smanjenje njene mogućnosti da finansira rat u Ukrajini, pišu svetski mediji a prenosi Radio slobodna Evropa.
Devet meseci otkako su tenkovi ruskog predsednika Vladimira Putina prešli granicu Ukrajine, svet još kupuje ogromne količine crnog zlata od Rusije, pomažući u finansiranju ratne mašinerije Kremlja, piše Tajms.
U oktobru je Rusija dnevno izvozila 7,7 miliona barela nafte i naftnih derivata, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, što je, naglašava londonski list, samo neznatno manje u odnosu na osam miliona barela dnevno u januaru i više od prosečnih 7,5 miliona barela dnevno prošle godine.
Procenjuje se da je taj izvoz doneo prihode od 17,3 milijarde dolara Kremlju samo u oktobru, dok je prihod od ruskog izvoza nafte za godinu do danas iznosio skoro 200 milijardi dolara.
Ovo bi uskoro trebalo da se promeni, ukazuje Tajms, ističući da bi naftni embargo EU dogovoren letos trebalo da stupi na snagu 5. decembra kako bi se eliminisala velika većina uvoza ruske nafte, a zabrana naftnih derivata usledila bi u februaru.
Vlade Evropske unije 28. novembra nisu uspele da se dogovore o ograničenju cene ruske sirove nafte, jer je Poljska insistirala da ta granica mora biti niža od one koju je predložila G7 kako bi se smanjila sposobnost Moskve da finansira invaziju Ukrajine, navodi Rojters.
Ako do sledećeg ponedeljka ne dođe do dogovora vlada zemalja članica Evropske unije o ograničenju cena, Brisel će primeniti oštrije mere dogovorene još krajem maja, koje podrazumevaju zabranu uvoza ruske sirove nafte od 5. decembra i naftnih derivata od 5. februara.
G7 je predložio ograničenje od 65 do 70 dolara po barelu, ali Poljska, Litvanija i Estonija tvrde da to neće naškoditi Moskvi jer se ruskom naftom trguje ispod tog raspona na 63,50 dolara.
Ove tri evropske se zemlje zalažu za granicu cene od 30 dolara po barelu, ukazuje Rojters, naglasivši da s proizvodnim troškovima procenjenim na oko 20 dolara, Moskva, koja isporučuje 10 odsto svetske nafte, ima veoma veliki profit od svog izvoza.
Ipak, ukazuje Volstrit džurnal, SAD i njeni saveznici iz G7 se nadaju da će se 27 članica EU složiti oko visine gornje granice cena ruske nafte prije 5. decembra, uz očekivanja da će se tim planom smanjiti ruski prihodi od nafte ali i zadržati dostupnost ruske nafte na globalnim tržištima.
Iako se o tome raspravljalo više puta tokom ove godine, pitanje postavljanja gornje granice cene ruske nafte je, naglašava američki list, ostalo nerešeno zbog neslaganja SAD i Evrope, kao i razlika unutar EU.
Dok zvaničnici iz Poljske, Estonije i Litvanije smatraju da su predložene cene od oko 65 dolara po barelu previsoke, Grčka, Kipar i Malta – tri članice EU sa snažnom pomorskom industrijom – žele da osiguraju da cena bude dovoljno visoka da bi se trgovina ruskom naftom mogla nastaviti, što je pozicija koju će verovatno podržati SAD.
Za primenu gornje granice cena ruske nafte biće potrebno delovanje ne samo saveznika iz G7, već i jednoglasni dogovor između 27 država članica EU, jer to znači izmenu već dogovorenog embarga Brisela na rusku pomorsku naftu koji počinje 5. decembra, piše Fajnenšl tajms.
Pojedine evropske diplomate insistiraju na postizanju dogovora prije 5. decembra, te kritikuju pristup Varšave uz tvrdnju da u ovom trenutku treba poslati „jasne signale jedinstva Vladimiru Putinu“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, s druge strane, podržao je predlog Poljske rekavši da bi cena ruske nafte koja se transportuje morem trebala biti ograničena na 30-40 dolara po barelu.
Međutim, ukazuje Fajnenšel tajms na upozorenja analitičara, ako se limit cena postavi prenisko, Rusija bi mogla izgubiti podsticaj da nastavi s proizvodnjom te bi mogla podići cene nafte radi kompenzacije.
Tagovi
