Evropski liberali pisali Varhejiju: „Žalimo zbog odluke da se izbori u Srbiji održe 21. juna, ne verujemo da će biti fer i demokratski…“

Duboku zabrinutost stanjem demokratije u Srbiji i uslovima u kojima se održavaju predstojeći izbori, jedanaest poslanika u Evropskom parlamentu, iz liberalne grupe „Obnovimo Evropu“ je izrazilo u pismu evropskom komesaru za susedstvo i proširenje Oliveru Varhejiju.
Regionalni internet portal „European Western Balkans“ je preneo to pismo u kojem su evropski liberali ukazali Varhejiju na „ozbiljno nazadovanje u pogledu posvećenosti Vlade i političkog vođstva Srbije osnovnim evropskim i demokratskim vrednostima“.

„Duboko smo zabrinuti zbog onoga što izgleda kao sve veći jaz između izjava i obaveza koje su srpske vlasti preuzele i ispunjavanja i poštovanja tih obaveza u stvarnosti“, napisali su evropski poslanici iz treće najveće grupe u Evropskom parlamentu, kojoj, između ostalih, pripada partija predsednika Francuske Emanuela Makrona.

U pismu, koje su potpisali i Natali Luazo, bivša ministarka za evropske poslove u francuskoj vladi, Klemen Grošelj, „izvestilac iz senke“ za Srbiju grupe „Obnovimo Evropu” i Ilhan Kjučuk, izvestilac Evropskog parlamenta za Severnu Makedoniju, komentariše se i odluka da se izbori u Srbiji održe 21. juna.

„Žalimo zbog odluke da se izbori održe 21. juna u odsustvu dogovora vlasti i opozicije, koji je mogao da spreči bojkot dela opozicije. Takav dogovor bi takođe povećao legitimitet izbora“, piše u pismu.

Liberali ukazuju: „Da stvar bude još gora, u svetlu neizbalansiranog medijskog izveštavanja, povećanog pritiska na pojedince i civilno društvo kritično prema Vladi, i prema nezavisnim analizama stanja demokratije, Srbija je nedavno klasifikovana kao hibridni režim. Zbog toga verujemo da će izbori u takvoj atmosferi biti daleko od fer i demokratskih“, stoji u pismu.

Po ovogodišnjem izveštaju Fridom hausa „Države u tranziciji“, Srbija je prvi put od 2003. godine svrstana u nižu kategoriju „hibridnog režima“, dok je ranije bila u višoj kategoriji „polu-konsolidovanih demokratija“.

Poslanici su napisali da su „sve zabrinutiji zbog rastućeg uticaja Rusije i Kine i izjava srpskih vlasti o Evropskoj uniji“ koje „bacaju senku sumnje na stvarnu posvećenost političkog vođstva Srbije zajedničkoj evropskoj budućnosti“, stoji u pismu.

Oni su napisali da je „Srbija, uprkos često tragičnoj prošlosti, napravila značajan napredak na putu ka EU“, a da su „izjave političkih lidera još više razočaravajuće kada se uzme u obzir podrška EU i činjenica da je ona najveći trgovinski partner Srbije“.

Po mišljenju evropskih poslanika, potrebno je da „EU pojača svoje napore za dovođenje Srbije u grupu zemalja s funkcionalnom demokratijom“, te oni predlažu ne samo praćenje predstojećih izbora, već i analizu uticaja sredstava koje je EU dodelila na stanje demokratije u Srbiji.

EU će, piše u pismu, i posle junskih izbora „morati da insistira na nedvosmislenoj posvećenosti Vlade Srbije evropskoj perspektivi i poštovanju zajedničkih vrednosti i pravila“.

Liberali komesara Varhejija, „u svetlu… strateškog interesa EU da Zapadni Balkan i posebno Srbija budu stabilni i prosperitetni“, pozivaju da bude „dodatno pažljiv kada je reč o trenutnom razvoju događaja u Srbiji i da oni budu adekvatno predstavljeni u najavljenom godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji“.

Na kraju pisma autori pozivaju Varhejija da „podseti vlasti u Srbiji da bezuslovno ispune svoje prethodno preuzete obaveze pred predstojeće parlamentarne izbore“.

Sajt „European Western Balkans“ navodi da je to drugo pismo koje poslanici Evropskog parlamenta za manje od dva meseca šalju komesaru Varhejiju. U prethodnom, 16. aprila, izrazili su zabrinutost povodom kršenja ljudskih i ustavnih prava tokom vanrednog stanja uvedenog u Srbiji zbog COVID-19.

(Beta)