Srbija je ostvarila „dobar napredak i umereno je pripremljena u razvoju tržišne privrede“, ali su zabrinjavajući politički upliv na pravosuđe i korupcija koja je proširena na mnoga područja, proizlazi iz analize Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta o godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
Taj izveštaj za 2018. evropski komesar Johanes Han obrazlaže poslanicima ovog odbora EP, zajedno s ocenama evropski reformi drugih kandidata i potencijalnih kandidata na Balkanu, prenosi N1.
U sažetku ocene SPO EP, koja je interno urađena da bi poslanici dobili jasniju sliku o reformama u Srbiji, kaže se i da Beograd postepeno mora usaglasiti svoju politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da Priština i Beograd treba da obnove dijalog.
Kad je reč o pravosuđu „izvestan napredak učinjen u smanjenju zaostalih sudskih predmeta i usaglašavanju sudske prakse“.
„Usvojena su bolja pravila za ocenu profesionalnog delovanja sudija i tužilaca“, ali, kako se navodi, „i dalje su zabrinjavajuće razmere političkog upliva na pravosuđe“.
SPO EP navodi da su srpske vlasti, kako proizlazi iz izveštaja EK, ostvarile izvestan naopredak u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, ali prenosi i stav da je „zabrinjavajuće što je korupcija preovlađuća na mnogim sektorima i predstavlja ozbiljan problem“.
Ukazuje se i na to da postoji „ozbiljno kašnjenje u usvajanju novog zakona o Agenciji za suzbijanje korupcije“.
Takođe se ističe da je „Srbija umereno pripremljena za konkurentski pritisak i tržišne snage unutar Unije, izvestan napredak je ostvaren, ali je obim investicija i dalje ispod potreba privrede“.
I navodi da je javni dug i dalje visok i da se „budžetski okvir i upravljanje njime mora ojačati“, dok su „i dalje nepotpune ključne strukturne reforme državnih preduzećea, javne uprave i poreskih vlasti“.
„Privatni sektor je“, navedeno je, „nedovoljno razvijen i pogađaju ga slabosti u vladavini zakona i primeni pravila o poštenom nadmetanju“.
JEDAN OD INDIKATORA CENZURE JE I AUTOCENZURA
re: neophodnost definisanja cenzure i pritisaka na medije Očigledan i transparentan pritisak na medije je pritisak na medije etiketiranjem medija koje se već barem nekoliko nedelja otvoreno sprovodi i odobrava u Parlamentu Srbije, a cenzura je svaki pritisak na medije koji dovodi do neobjavljivanja informacija, bez obzira da li je do neobjavljivanja informacija došlo zbog zastrašivanja medija, zbog potkupljivanja medija, zbog autocenzure ili zbog zabrane objavljivanja informativnih sadržaja već spremnih za objavljivanje, ili zbog više ili svega toga navedenog