Preminula Jina Mahsa Amini i feministički pokret „Žena, život i sloboda“ iz Irana dobiće Nagradu Saharov 2023. Nagrada je najviše priznanje Evropske unije u borbi za ljudska prava, piše DW.
„Te hrabre žene, muškarci i mladi ljudi inspirisali su svet svojom borbom za jednakost, slobodu i dostojanstvo“, objavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola na platformi Iksu, nekadašnjem Tviteru.
Women. Life. Freedom.
Proud to announce that the winners of the 2023 Sakharov Prize are #MahsaAmini & #WomenLifeFreedom Movement in Iran.
These brave women, men & young people have inspired the world through their fight for equality, liberty & dignity.
زن زندگی آزادی pic.twitter.com/CljmroF6Mo
— Roberta Metsola (@EP_President) October 19, 2023
Nemačka poslanica u Evropskom parlamentu Hana Nojman iz poslaničke grupe Zelenih, ocenila je, takođe na Iksu, da je nagrada „snažan signal da Evropski parlament stoji rame uz rame sa svima koji se bore za slobodan i demokratski Iran“.
💚🕊️❤️
The #SakharovPrize of the 🇪🇺 European Parliament this year goes to:
Jina #MahsaAmini and the Woman, Life, Freedom Movement in Iran
A strong sign that this house stands in unwavering solidarity with all those fighting for a free and democratic #Iran
💚🕊️❤️ pic.twitter.com/QyyLHJYGkM
— Hannah Neumann (@HNeumannMEP) October 19, 2023
Kurdkinju Amini (22) uhapsila je iranska moralna policija u septembru 2022. zbog navodnog pogrešnog nošenja marame. Njena smrt dok je bila u pritvoru izazvala je dugotrajne masovne proteste protiv režima mula u Iranu. Mnoge ljutite mlade žene izašle su na ulice, spalile svoje marame i protestovale protiv ultrakonzervativnog kodeksa oblačenja.
Nasleđe Aminijeve
Jina Mahsa Amini nije prva Iranka kojoj je dodeljena Nagrada Saharov. Evropski parlament je 2012. godine takođe dodelio priznanje borkinji za ljudska prava Nasrin Sotoudeh i reditelju Džafaru Panahiju.
Kada je Sotoudeh dobila Nagradu Saharov, bila je na odsluženju šestogodišnje kazne u ozloglašenom iranskom zatvoru „Evin“. Kasnije je rekla za DW da ju je nagrada još u zatvoru ohrabrila da nastavi da se bori.
Bivša dobitnica nagrade danas je u intervjuu za DW odala počast novoj dobitnici nagrade: „Ubeđena sam da Mahsa zaslužuje ovu nagradu kao pokretač ženskog pokreta širom zemlje“, rekla je Sotoudeh i dodala: „Verujem da će nagrada doprineti nastavku pokreta u kojem učestvuju ljudi svih nacionalnosti, veroispovesti i različitih ideologija. Ne mogu da zamislim nikakav drugi efekat ove nagrade osim da ojača taj pokret i da obezbedi njegov kontinuitet.“
Cene za jedan drugačiji Iran
Početkom oktobra je objavljeno da je iranskoj aktivistkinji Narges Mohamadi, koja je takođe u zatvoru, dodeljena Nobelova nagrada za mir „za borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i za ljudska prava i slobodu za sve“.
Aktivistkinja za ljudska prava Širin Ebadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2003. godine, rekla je u intervjuu za DW da je dodela Nobelove nagrade za mir Mohamadijevoj „skrenula međunarodnu pažnju na kršenje ljudskih prava u Iranu, posebno na diskriminaciju žena“.
Žene, život, sloboda u Iranu
Žene u Iranu suočavaju se s ozbiljnim posledicama ako pokažu kosu u javnosti. Izlazak iz kuće bez marame je zabranjen prema strogom „moralnom kodeksu“. Pravila sprovode lutajući policijski odredi, posebno moralna policija.
Ranije ovog meseca, svet je ponovo video brutalnost s kojom se Iranke suočavaju. Prema rečima očevidaca, 16-godišnju devojku je tzv. moralna policija pretukla u metrou u Teheranu, jer nije nosila hidžab. Devojka je završila u komi.
„Od osnivanja Islamske Republike u Iranu 1979. godine, žene se sistematski ugnjetavaju. One koje se ne povinuju, bivaju kažnjene“, rekla je dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi u intervjuu za DW u junu 2021, koji je obavljen pre nego što je počela da izdržava svoju zatvorsku kaznu. „Žene poput mene, koje se usprotive, ali i druge aktivistkinje za ljudska prava koje se opiru tom sistemu, vlasti pokušavaju da slome i ućutkaju.“
Suprug Narges Mohamadi, Tagi Rahmani, rekao je za DW u junu da će „civilne institucije u inostranstvu izvršiti pritisak na zapadne vlade da ljudska prava posmatraju kao jedan od najvažnijih aspekata u svojim odnosima sa Iranom“. On je ujedno dodao da bi „vlade trebalo da shvate da je sloboda u globalizovanom svetu pitanje od međunarodnog značaja“.
Pregled prethodnih nagrada Saharov
Nagrada nazvana po sovjetskom fizičaru i političkom disidentu Andreju Saharovu (1921-1989), dodeljuje se svake godine od 1988. ljudima i organizacijama koji se zalažu za ljudska prava i osnovne slobode.
Nelson Mandela dobio je prvu nagradu Saharov 1988, zajedno sa sovjetskim aktivistom za ljudska prava Anatolijem Marčenkom. U to vreme, Mandela je još uvek bio u zatvoru „Viktor Verster“ u Kejptaunu. Aktivista protiv aparthejda oslobođen je tek 1990, nakon 27 godina zatvora. Marčenko je 1988. već bio mrtav.
Godine 2013. Pakistanka Malala Jusafzai postala je najmlađa dobitnica nagrade Saharov ikada. Šesnaestogodišnja aktivistkinja nagrađena je za svoju posvećenost obrazovanju devojčica.
Nedavni dobitnici nagrade Saharov su demokratska opozicija u Belorusiji koju predvodi Svjatlana Tihanovskaja (2020), ruski aktivista za borbu protiv korupcije Aleksej Navaljni (2021), a prošle godine, nakon ruske invazije 2022, i narod Ukrajine – koji štiti „demokratiju, slobodu i vladavinu prava“, navela je komisija za dodeljivanje nagrade.
