Italijanskom jeziku ne manjka živopisnih uvreda. Ima psovki na račun mrtvih predaka, uzvika o anatomskim karakteristikama, i još bezbroj načina da nekoga nazovete moronom.
Ovih dana, međutim, čini se da je jedna od najvećih uvreda nazvati nekog dobročiniteljem, a sa usana Matea Salvinija, lidera antiimigrantski nastrojene partije Lige i najmoćnijeg italijanskog političara, reč “buonista”, ili dobročinitelj, jeste oružje.
“Evropski san sahranile su birokrate, dobročinitelji i bankari koji predugo upravljaju Evropom”, rekao je Salvini nedavno tokom saopštenja o novom savezu ekstremno desničarskih i populističkih stranaka uoči izbora za Evropski parlament koji će uskoro biti održani.
Ovakav način nipodaštavanja postao je obeležje zbunjujuće političke situacije u Italiji, gde je biti previše dobar loše, ekspertiza razlog za diskvalifikaciju, a ekonomski podaci u okrilju dadaističke analize.
Ali Italijani nisu sami. Ekstremno desničarska partija Alternativa za Nemačku takođe je neretko vređala svoje protivnike rečju “Gutmensch” – ili dobročinitelj – do te mere da je žiri sačinjen od lingvista i pisaca odabrao upravo tu reč za najgoru u 2015. godini. Pristalice Evropske unije, a među njima prvi predsednik Francuske Emanuel Makron, izrazili su zabrinutost da bi italijanski populisti mogli da poseju seme mržnje i raskola u bloku koji je 70 godina čuvao mir na evropskom kontinentu.
Makron se iz prve ruke upoznao sa novom “gore je dole, dole je gore” političkom logikom Italijana.
Francuska je u februaru opozvala svog ambasadora u Italiji nakon što su lideri italijanskog Pokreta pet zvezda posetili Francusku sa namerom da sklope savez sa često nasilnim demonstrantima pokreta „žutih prsluka“.
“Neki brane nacionalizam”, rekao je Makron u martu u razgovoru sa Fabiom Faciom, popularnim italijanskim voditeljem i jednim od Salvinijevih omiljenih “dobročinitelja” koji su mu na meti. “Ali ja ću se boriti protiv tih ljudi svim silama zato što smatram da će nas oni vratiti 10 ili 20 godina unazad.”
Pristalice Matea Salvinija, koji je i samog Makrona jednom prilikom strpao u koš sa drugim dobročiniteljima, okarakterisale su taj intervju kao mali samit dobročinitelja.
Oni su takođe iskazali prezir prema više od 200.000 ljudi koji su u martu protestovali u Milanu protiv rasističke politike vladajuće populističke koalicije.
“Karneval dobročinitelja u Milanu”, glasio je naslov u desno orijentisanom Il Đornaleu.
Pogrdna konotacija tog izraza, baš kao i trenutna polarizacija društva i političke scene u Italiji, ukorenjena je u vremenu kada je premijer ove zemlje bio Silvio Berluskoni.
Politički komentator je 2002. godine primetio da je “buonista” postalo “alibi za loše tipove da budu loši; ako činite dobro, onda ste dobročinitelj”.
U La Republici, liberalno orijentisanom rimskom dnevnom listu, 2008. godine pisalo je da je desni centar pozitivnu reč redefinisao kao “sinonim za mekušca”.
U julu 2016. godine, nakon što je Mateo Salvini tadašnju predsednicu skupštine Lauru Boldrini uporedio sa seks-lutkom, on je napisao da je Boldrinijeva “licemer, dobročiniteljka i rasista”.
Neki liberali prihvatili su ovu reinterpretaciju dobročinitelja, ponosno noseći majice sa natpisom “Buonista”.
Drugi, međutim, ovo izvrtanje smatraju opasnom erozijom italijanskog sistema vrednosti. Dok Salvini sve češće migrante napada verbalno, sve više Italijana to čini fizički, prema rečima OEBS-a.
Facio je odbio da dâ komentar za ovaj članak. Ali on je još od 2014. godine uvek reagovao kada bi ga neko uvredio.
U zemlji izgrađenoj na besu kao što je Italija, rekao je on, “tumačiti dobre manire i banalnu uljudnost kao dobročiniteljstvo je podsticaj”.
© 2019 The New York Times
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 16. maja.
Tagovi
