Konačno se završilo Evropsko prvenstvo u košarci. Napuštajući Berlin dan posle finala uveren sam da je to jedno od tri najgora sportska takmičenja kojima sam prisustvovao i najozbiljniji kandidat za najlošiji košarkaški turnir ikada održan. I to nema nikakve veze sa neuspehom reprezentacije Srbije i rezultatom ispod svih očekivanja, za šta i dalje čekamo da čujemo analizu odgovornih. Dva saopštenja u poslednjih sedam dana su samo kao PR-ovski pokušaj za saniranje štete i očiglednu nameru autora da u moru drugih događaja brzo zaboravimo na najsvežije razočaranje.
Kao i uvek u sportu, pobedila je najbolja ekipa. I ovo piše čovek koji nikada ni u jednom sportu, a posebno u košarci nije navijao za Španiju. Ali su bili jedina reprezentacija koja je imala sve bez čega se ne postaje šampion – igru, strategiju, klupu, nešto neophodne sreće, nove zvezde, najboljeg igrača i iskusne lidere u liku Rudija Fernandeza i Serđa Skariola koji su zasenili sve NBA zvezde od kojih su košarkaške nacije poput Srbije, Grčke i Slovenije očekivale čudo. A čuda se obično ne dešavaju.
Ceo tekst Vuka Mitrovića objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 22. septembra. Čitaoci na poklon dobijaju i magazin Istorija. Digitalna izdanja dostupna Nstore.rs
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
