Vođa izraelske opozicije Jair Lapid je u junu u Parlamentu Izraela (Knesetu) oštro verbalno napao premijera Benjamina Netanjahua, rekavši da iza njega ništa neće ostati, ni muzej sa njegovim imenom, ni trg, ni fontana, već samo jedna stvar – 7. oktobar.
Veći deo izraelske javnosti se slaže sa Lapidom i ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da 70 odsto Izraelaca žele da dugogodišnji premijer podnese ostavku odmah ili po zvršetku rata u Gazi.
Ipak devet meseci pošto je napad palestinskog Hamasa izazvao rat naizgled nepopularni Netanjahu je ostao na vlasti.
Analitičari očekuju da predvodi naciju i na godišnjicu najsmrtonosnijeg napada u istoriji Izraela i verovatno u novoj godini.
I mada je bio poznat po umeću preživljavanja Netanjahu je iznenadio mnoge što je tako dugo ostao na vlasti.
Netanjahuovoj sposobnosti da to učini pomaže nesposobnost izraelske opozicije da mu zada udarac, očito beskrajni rat i kohezivnost njegove ultradesne koalicije, komentariše Fajnenšel tajms.
Ulični protesti takođe nisu uspeli da dosegnu nivo koji se predviđao na početku rata i podeljeni su na one koji pozivaju na sporazum o oslobađanju talaca sa Hamasom i one koji traže izbore.
Politička analitičarka Dalija Šneindlin kaže da se rezultati ispitivanja javnog mnjenja ne mogu pretvoriti u kolaps vlade, te da nema pravnog i institucionalnog mehanizma da javno mišljenje pretvori u izbore.
Uprkos najvećem bezbednosnom propustu u istoriji Izraela u vreme kada je Netanjahu na vlasti njemu je odmah posle 7. oktobra pomogao glavni rival, bivši šef vojske Beni Ganc, kada je ušao u ratni kabinet.
Napeto primirje između njih je trajalo do prošlog meseca, kada je Ganc napustio koaliciju i optužio Netanjahua da dopušta da lični obziri utiču na vođenje rata.
Veći deo izraelske javnosti se slaže, kako se čini, pokazuju ankete usred sumnji da Netanjahu produžava borbu kako bi izbegao prevremene izbore i kraj svoje političke karijere.
Analitičarka Šneindlin je pohvalila Ganca za odluku da bude u vladi nacionalnog jedinstva tokom zaista hitne situacije, ali je ocenila da je tako legitimizovao Netanjahuovo rukovođenje i dopustio da izgleda kao nacionalni lider.
Posle odlaska Ganca mnogi su predviđali veće proteste protiv Vlade, ali to se do sada nije desilo, bar ne u obimu koji je neophodan, priznaju aktivisti. To je delom posledica podele prirode demonstracija.
Demonstracije od početka rata nisu okupile onoliko ljudi kao prošle godine kad je Netanjahu težio da se uvede zakon koji će podriti izraelsko pravosuđe.
I mada članovi pokreta protesta kažu da demonstracije rastu, veliki deo javnosti još ne želi da kritikuje Vladu u ratno vreme ili je jednostavno traumatizovan zbog događaja u proteklih godinu ipo.
Svaki potez za promenu vlade mora se dogoditi u parlamentu (Knesetu), u političkom sistemu, kaže Orni Petruška, vodeći član pokreta protesta.
„Rat i trenutna realnost su iscrpljujući. Zdrav izraelski(politički) centar još nije tu“, rekao je on, kritikući opoziciju zajedno sa drugim aktivistima i analitičarima i ističući nedostatak jedinstva u zbacivanju Netanjahua.
Za mnoge Izraelce Netanjahu ipak samo odlaže neminovno i jedan opozicioni zvaničnik kaže da je pitanje kada, a ne da li će sići sa vlasti.