Nakon velike drame u Narodnom pozorištu koja je naizgled okončana odlaskom bivšeg upravnika, dirigenta Dejana Savića, čini se da je godinu dana kasnije na pomolu nova drama, ali ovoga puta u Operi. Pre desetak dana predsednica Umetničkog saveta Narodnog pozorišta, glumica Stela Ćetković, bariton Midrag D. Jovanović (potpredsednik) i balerina Smiljana Stokić povukli su se iz tog savetodavnog tela koje je imenovala aktuelna upravnica, rediteljka Ivana Vujić, nezadovoljni komunikacijom s njom i potezima koje povlači.
Ana Rupčić, prvakinja Beogradske opere koja više od 25 godina radi u Narodnom pozorištu, odlučila je da prvi put govori o problemima kakve, kako kaže, „ne pamti“. Za Nedeljnik priča da je broj izvedenih predstava u Operi na istorijskom minimumu – samo dve u februaru, solisti i stalno zaposleni nisu uposleni, publika nevoljno ulazi na vrata, novac se troši, a rezultati su mizerni.
„Stiče se utisak da direktorka misli samo na sopstveni interes jer je na sva gostovanja išla samo ona kao i to da protežira određene osobe za koje se ceo ansmabl već bunio“
„Mi, zaposleni u ansamblu imamo jako opasnu situaciju u Operi a to je da sa 8 ili 12 predstava mesečno u februaru smo doživeli potpuni kolaps da smo dospeli na istorijski minimum od dve predstave . Mislim da se to nije nikada dogodilo od kada naša Opera postoji. Logično, to se sve događa u periodu kada je na mesto direktora postavljena Jasmina Trumbetaš Petrović koja po mišljenju najvećeg dela ansambla nije adekvatna osoba da bi obavljala ovaj zahtevan i odgovoran posao. Stiče se utisak da direktorka misli samo na sopstveni interes jer je na sva gostovanja išla samo ona kao i to da protežira određene osobe za koje se ceo ansmabl već bunio, pisao dopise i reagovao jer pojedini, sa strane dovedeni pevači, pevaju bez audicija ili ako se i organizuje onda je i to već skoro dogovoreno. Ovo je inkvizicija!”, priča prvakinja.
Dodaje i da se već skoro dve godine ne izvode predstave iz postojećeg repertoara i da se ionako dragocena publika proređuje
„Na ‘Travijati’ je bilo 170 ljudi, na ‘Bastijan i Bastijena’ oko 70. Stanite, znate li vi koji je ovo rad? Višemesečni. Pritom premijera ‘Koštane’ je izašla posle devet meseci, ‘Manon Lesko’ posle šest, to nikad u životu nije bilo jer se obično premijere rade ne više od dva meseca. A sve je to novac. To je razbacivanje. Ovo nije privatno pozorište“, kaže pevačica koju znaju po glavnim ulogama u „Toski“, „Aidi“, „Kavaleriji Rustikani“, „Moći sudbine“, „Letećem Holanđaninu“ i koju u martu očekuje premijera opere „Manon Lesko“. Evo i jedne trivije – njen deda je Živojin Jovanović Žika, koji je oslepeo na Solunskom frontu i na fruli komponovao „Žikino kolo“.
Prvakinja Opere naglašava da je mnogo ozbiljnije nego što izgleda. „Ovo je pucanj na umetnost i dostojanstvo. Sve se radi ispod žita, a kvalitet je prognan. Sede nam izvanredni mladi ljudi nezaposleni. Izađe ceo hor da peva na privatnoj organizaciji otvaranja Trga ili Beograd na vodi, naglašavam – privatnoj, direktorka je uzela za 10 svojih predstava kostime iz našeg fundusa jer ima svoju agenciju, ni dinar nije dala. Ko je njoj to dozvolio? To je javašluk. Apelujem – ona je štetna za operski ansambl, mnogo štete je nanela. Onoga ko stoji iza nje molim, preklinjem da prestane da podržava ovaj sunovrat i zbog sebe i zbog nas. Dotična je lažni autoritet i njena dela o tome govore. Sa mojom inteligencijom niko ne može da se igra, odlučila sam da reagujem a devedeset odsto kolega me podržava. Verujem u zdrav razum ljudi koji su trenutno na vlasti da znaju da moraju da postave sposoban svet a ne zato što je ‘neko moj’ ili je ‘simpatičan’. Ovo je nacionalni teatar, mi smo budžetsko pozorište, nismo režimsko“, priča prvakinja Opere za Nedeljnik.
Bariton Miodrag D. Jovanović je odluku o ostavci obrazložio time da nijedna njegova sugestija, niti predlog, nisu uzeti u obzir
Bariton Miodrag D. Jovanović je odluku o ostavci obrazložio time da nijedna njegova sugestija, niti predlog, nisu uzeti u obzir, da se situacija u Operi nacionalnog teatra nije bitno promenila u odnosu na prethodnu administraciju i zamera nepostojanje preciznog plana i programa rada kako na strategijskom, tako i na godišnjem, odnosno mesečnom nivou.
Komentarišući ostavke kolega, Ana Rupčić kaže: „Istina je očigledna i jedna, da je za godinu i po dana otkad je na mestu direktora Jasmina Trumbetaš Petrović – Opera na najnižim granama i sa najgorim rezultatima.“ Kao jedan „nonsens“ navodi proslavu 100 godina Opere predstavom „Madam Baterflaj“ sa dva gosta. „Od kojih je jedan oteran posle 15 minuta jer je nivo takav da je orkestar samo spustio instrumente, a osoba koja je došla da peva je ispod svakog nivoa. Mi smo doživeli da nam pevaju gosti, to se kosi sa zdravim razumom pogotovo što su trećerazredni. Zar mi nemamo naše pevače? Gaf za gafom.“ Postavlja pitanje „zašto ne reaguje upravnica pozorišta“.
Kaže i da je pitala zašto je broj predstava u Operi smanjen i da joj je upravnica rekla da „ona daje termine direktorki Opere ali da ih ona odbija“. „Ćutala sam 25 godina i nikada nisam izražavala svoje nezadovoljstvo. Međutim ovde smo izgubili skroz orijentaciju. Ja još uvek strasno volim ovu operu. Mene interesuje samo umetnost. Da li se neko zbilja šali sa nama? Reagujem jer nisam mogla da spavam“, napominje Ana Rupčić.
„Apelujem da oni koji odlučuju o sudbini Narodnog pozorišta moraju da (pre)ispitaju ovakvo ponašanje i da ne dozvole više da nam kojekakvi navodno ‘kadriraju’ i pokušavaju da nespretno i neuko ‘privatizuju’ jednu od najvažnijih kulturnih ustanova u Srbiji“
Ona priča i nije usamljen slučaj da je prošlo pet meseci od kada je pevala (od početka sezone )tek jednu predstavu „Aide“ u Čačku sto je za prvaka opere kao i za svakog aktivnog pevaca „strašno“.
Na pitanje da li su se obraćali Ministarstvu kulture kaže da su u ministarstvu upoznati sa situacijom u Operi ali da nisu imali udela u preraspodeli radnih mesta. „Apelujem da oni koji odlučuju o sudbini Narodnog pozorišta moraju da (pre)ispitaju ovakvo ponašanje i da ne dozvole više da nam kojekakvi navodno ‘kadriraju’ i pokušavaju da nespretno i neuko ‘privatizuju’ jednu od najvažnijih kulturnih ustanova u Srbiji“, priča prvakinja Opere.
Dodaje da je potrebno da se haos zaustavi, da se uposli postojeći kadar, da vrate publiku, predstave i da hor i solisti budu uposleni. „Imamo sjajne soliste, divne dirigente, veličanstven kadar, sve uslove da budemo svetski nivo. Nemamo mi toliki ‘kolač’ da možemo ovako da krčmimo“, naglašava operska pevačica.
„Neophodno je prvo uposliti postojeći kadar za koji je direktorka izjavila da ‘ima 30 invalida’, što je naravno neistina i loša namera direktorke da blati Operu, i ‘da nema ko da peva’ a njeni puleni su izjavili da oni ‘kadriraju’ u NP. Koliko je meni poznato NP nije privatizovano već je još uvek isključivo institucija od državnog značaja. A tim osobama što prepotentno kadriraju, najprofesionalnije savetujem, da pre nego što se uhvate u koštac sa najodgovornijim činom za nekog pevača ili teatar – kadriranje, neka prvo otpevaju u celosti makar pet najtežih sopranskih uloga i to sa tačnom intonacijom na dostojanstven način, a ne kupovanjem diploma. I što je najvažnije, zdravom konkurencijom a ne državnim novcem da bi kod istinskih umetnika imali makar malo iskrenog poštovanja a ne podsmeh od ansmabla i svih iza zavese. Direktorka to dozvoljava a zdrava većina je šokirana šta je doživela“, kaže Ana Rupčić.
Odgovore direktorke Narodnog pozorišta nismo uspeli da dobijemo do zatvaranja ovog broja, a kako nam je rečeno, Ivana Vujić će u nekom od narednih brojeva Nedeljnika dati svoj komentar povodom dešavanja u Operi.
DVE NALSOVNE STRANE NOVOG NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD 12. MARTA.
Tagovi
Anja
Ponekad su promene teske, ali plodotvorne.