U Berlinu je, ispred Brandenburške kapije, održan još jedan protest farmera i kamiondžija, koji su došli u svojim vozilima, uz zvuke sirena.
Slični protesti održavaju se po Nemačkoj cele ove sedmice. Farmeri su počeli da demonstriraju u ponedeljak, a kamiondžije u prošli petak. Organizatori današnjih protesta traže da se poništi povećanje cena drumarina za njihova vozila, a negoduju i zbog visine karbonskih taksi.
Te takse, uvedene radi smanjenja emisija ugljendioksida prilikom sagorevanja goriva, uvećane su ovog meseca više nego što je bilo planirano, zbog budžetske krize u Nemačkoj.
Naime, u novembru 2023. godine, sud je „srušio“ jedan od vladinih stubova finansiranja, pa se Berlin suočio sa ogromnom budžetskom rupom, što je pokušao da reši prenamenom dela sredstava iz fonda za ublažavanje posledica pandemijske krize i njihovim usmeravanjem za borbu protiv klimatskih promena i modernizaciju zemlje.
Međutim, jedan deo sredstava vlada je pokušala da pribavi i tako što je odustala od izuzimanja farmerskih vozila od oporezivanja i umanjenja taksi na dizel koji se koristi u poljoprivredi. Mada je kasnije to donekle ublažila, dobro organizovani nemački farmeri započeli su proteste koji su kulminirali velikim okupljanjem u Berlinu prošlog ponedeljka. Čini se da će ih biti još.
Šef Udruženja nemačkih farmera Joakim Rukvid rekao je da su farmeri „razočarani, jer ih ne slušaju, i ne mogu da shvate zašto je potrebno da budu dodatno opterećeni u okolnostima jake evropske konkurencije“. Rukvid je rekao da će njegova organizacija pokušati da pridobije nemačke poslanike za svoju argumentaciju tokom razgovora u naredne dve sedmice, ali je dodao da će i dalje biti farmerskih „akcija“ manjih razmera.
Sa farmerima i kamiondžijama solidarisale su se druge grupacije koje takođe imaju svoje probleme u vezi sa dažbinama. Ovakve demonstracije ukazuju na duboke frustracije vladajućom koalicijom kancelara Olafa Šolca, koja je na vlast došla pre samo dve godine sa idejama o progresivnosti i modernizaciji, ali je sada mnogi vide kao disfunkcionalnu i nesposobnu.
Koalicija, sastavljena od dve levičarske i jedne pro-biznis stranke, žonglira sa nekoliko kriza istovremeno i nastoji da svoje ambiciozne ciljeve, poput pridržavanja klimatskih obaveza i investiranja u zapostavljenu infrastrukturu, usaglasi sa strogim pravilima koja u Nemačkoj vladaju u vezi sa upravljanjem javnim dugom. Javnost nema previše poverenja u Šolcovu vladu, a najveći dobitnik trenutnog, depresivnog stanja je krajnje desna stranka Alternativa za Nemačku, koja je po istraživanjima javnog mnjenja izbila na drugo mesto po popularonosti, iza opozicionih konzervativaca, koji su na prvom mestu, a ispred Šolcove koalicije, koja je na trećem mestu.
Parlamentarni izbori u Nemačkoj su sledeće godine, ali se u septembru održavaju izbori u tri nemačke savezne države, a pre toga su zakazani izbori za Evropski parlament, u junu.
Nemačkom se raširila bojazan da krajnja desnica koristi trenutne demonstracije, pa su u nekim delovima zemlje izbile antidesničarske demonstracije – uključujući današnje, sa oko 50.000 učesnika u Hamburgu – nakon izveštaja da su se ekstremisti nedavno sastali sa idejom proterivanja miliona imigranata, pa čak i onih koji su već stekli nemačko državljanstvo.
Tagovi
