Izgleda da je Srbija pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića odustala od donedavno ključnog spoljnopolitičkog cilja – članstva u Evropskoj uniji i da sada važi ideologija očuvanja vlasti umesto vezivanja za Zapad, piše dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).
„Srpska vlada u ekonomskom smislu gleda prema Zapadu, a u političkom prema Istoku. Od članstva u EU kao cilja je odustala pošto i tako nije realan, a uz to bi mogao da ugrozi i njen projekat trajnog očuvanja vlasti. Tako bi mogle da se sažmu ocene mnogih politikologa, diplomata i ambasadora o stanju toj balkanskoj zemlji“, piše FAZ.
List u komentaru objavljenom na dan parlamentarnih izbora u Srbiji, piše da je ishod tih izbora bio poznat i mnogo pre zatvaranja birališta.
„Tome doprinosi i okolnost da je deo opozicije bojkotovao izbore uz obrazloženje da ne postoje uslovi. Ukazuje se da vlastodršci kontrolišu veći deo medija i da državne institucije i resurse zloupotrebljavaju za svoju pobedu“, piše list.
FAZ, međutim, dodaje da to upotpunjava i činjenica da „spska opozicija zbog razjedinjenosti i nedostatka ličnih kvaliteta odaje sliku jada i bede“.
„Neki, kao na primer bivši predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić, pokušavaju da se takmiče sa Vučićem u tome ko je veći srpski nacionalista, dok u slučaju drugih obećanje o borbi protiv korupcije ne uspeva da uveri birače, pošto i sami važe za korumpirane“, piše dnevnik.
Prema pisanju nemačkog lista, da se stav Srbije prema EU poslednjih godina promenio svedoči i odnos Beograda prema američkom predsedniku.
„Ne samo na ekstremno desnim srpskim portalima komentariše se da bi ponovni izbor Donalda Trampa bio nešto najbolje što bi Srbiji moglo da se dogodi. Kada je Tramp prošle godine svog tadašnjeg ambasadora u Berlinu Ričarda Grenela imenovao za posebnog izaslanika za ‘mirovne pregovore’ Srbije i Kosova, od 1904. godine svim vlastima lojalan dnevnik Politika trijumfalno je pisao da je Grenel trn u oku EU“, piše FAZ.
Ipak, dnevnik ukazuje da hlađenje odnosa Beograda prema Zapadu ima veze i sa tim da je spremnost mnogih država EU da prime nove članice samo još „deklarativne prirode“ i da proces proširenja Unije jedva da uživa kredibilitet čak i kod proevropske elite na Zapadom Balkanu.
A u slučaju Srbije, dodaje FAZ, „politička orijentacija prema Istoku, uz istovremenu otvorenost za zapadne investicije, ima i drugi razlog.“
„Istinske reforme, pre svega u pravosudju, mogle bi da ugroze sistem vlasti u Beogradu. Kada bi u Srbiji postojale zaista nezavisna tela za istragu korupcije na najvišem nivou, kao što su pod pritiskom EU stvorena u susednoj Rumuniji, neke od vodećih članova vlade čekala bi vrlo tmurna budućnost. Ali takvih tela nema i zato nemaju čega da se plaše“, konstatu FAZ.
(Beta)
Tagovi
joka
Vučić nikad nije imao nameru da Srbija pod njegovim vođstvom postane članica EU. Njegov cilj su bile EU - donacije i evropske investicije. Vučić je previse desnicarski nacionalista, da bi u zajednistvu video neku dobit. Takvi su svi populisti.
Bobby
“Srpska vlada u ekonomskom smislu gleda prema Zapadu, a u političkom prema Istoku. Od članstva u EU kao cilja je odustala pošto i tako nije realan,... Ipak, dnevnik ukazuje da hlađenje odnosa Beograda prema Zapadu ima veze i sa tim da je spremnost mnogih država EU da prime nove članice samo još “deklarativne prirode” i da proces proširenja Unije jedva da uživa kredibilitet čak i kod proevropske elite na Zapadom Balkanu. " Ово ће у ствари бити један дугорочан однос, који ће по свој прилици прерасти у трајан. И на то не треба гледати трагично, већ на узајамно корисно. Србија у догледно време сигурно неће стећи услове за учлањење у ЕУ, а када нечега нема у догледно време, исто је као и да га нема. Некакве илузије да ће Србија брже-боље признати Косово зарад некаквог чланства у ЕУ, само су израз дубоког самозаваравања и непознавања расположења грађана по том питању, као и последичне процедуре. Што се тиче саме ЕУ, она је већ постала систем подложан ентропији, изласци из ње су већ постали реалност, а ни број најава таквог поступања убудуће није занемарујући. Узгред, преоптерећена је сопственим проблемима и заокупљена собом, да у сваком наступајућем проблему демонстрира егоистично понашање чланица, уместо поступања као систем. Стога, како је ФАЗ лепо приметио, у овом тренутку Србију све мање интересује ЕУ, а ЕУ све мање интересује Србија, те би у склопу тога требало развити нови систем односа. ЕУ има сасвим довољно интереса да настави да инвестира у ту и такву Србију, јер јој интерес не може бити да ствара "пустиње" на својим границама, са свим оним последицама које би се прелиле на њу, и да се у том смислу, са напретком статус грађана Србије подиже на нивое земаља које нису у ЕУ, као: Исланд, Норвешка, Швајцарска,... Са друге стране, Србија би остала "свој на своме", бирала би своје партнере према својим политичким и економским интересима (а не искључиво интересима Брисела), а Косово би било у статусу у коме би то могло да се реши у одређеном тренутку, у сваком случају у складу са Уставом РС и Резолуцијом 1244, а не искључиво жељама појединих чланица ЕУ. То би био много реалнији однос, од тренутног, који представља само "трчање у месту".