Fejsbuk je jedna globalna katastrofa: Hoćemo li preživeti omiljenu platformu teoretičara zavere?

Godinama je armija Mjanmara koristila Fejsbuk da podstakne mržnju i genocidno nasilje protiv mahom muslimanske manjinske grupe Rohindža. Uspeli su: bilo je mnogo smrti, mnogo izbeglica. I tek 2018. Fejsbuk je priznao šta se dešavalo i izvinio se što ništa nije preduzeo.

Dve godine kasnije, na ovoj platformi se ponovo seje seme genocida. Ovog puta sve se dešava u Etiopiji, gde je nedavni atentat na Hašalu Hundesu, pevača i političkog aktivistu iz naroda Oromo, doveo do nasilja u glavnom gradu Adis Abebi. Krvoproliće je, kako je pisao „Vice News“, „pojačano skoro instant i raširenim govorom mržnje i pozivom na nasilje na Fejsbuku, gde je raspaljivan bes naroda“.

Ovo je samo drugi deo jednog sličnog incidenta, iz 2019, kada su dezinformacije podeljene na Fejsbuku dovele do nasilja u kojem je stradalo 86 ljudi u regionu Oromija.

Fejsbuk je finansijski baš prijao njegovom osnivaču Marku Zakerbergu, koji je jedan od najbogatijih ljudi na planeti. No on je bio prava katastrofa za ceo svet, moćan vektor za paranoju, propagandu i teoretičare zavere, baš kao i za autoritativni obračun i grozne napade na slobodne medije. Gde god da se on pojavi, tu su i haos i destabilizacija.

Vesti iz Etiopije stižu u isto vreme kada i izveštaj o jednom dopisu koji je sastavila Sofi Žang, bivša istraživačica podataka u Fejsbuku. Objavio ga je „BuzzFeed News“, i ovaj dokument pokazuje kako kompanija odbija da preduzme bilo kakve akcije protiv vlada i političkih partija koje koriste lažne naloge da šire propagandu, da prevare građane i da utiču na izbore.

„Za tri godine koliko sam provela u Fejsbuku, nazočila sam brojnim blatantnim pokušajima stranih vlada da zloupotrebe našu platformu u sopstvene svrhe, da obmanu sopstvene građane. To su često bile stvari od međunarodnog značaja“, napisala je Sofi Žang.

„Lično sam donosila odluke koje su imale uticaj na predsednike nekih država i toliko sam puta preduzimala akcije protiv poznatih političara da više ne mogu ni da se setim svih slučajeva“, nastavila je ona.

Dokument je dosad najveće otkriće svih neuspeha Fejsbuka da preduzme akcije protiv koordinisanih aktivnosti iz zemalja kao što su Honduras ili Azerbejdžan, gde su politički lideri koristili prave vojske lažnih naloga da napadaju protivnike i podriju nezavisne medije.

„Jednostavno nismo uradili dovoljno da ih sprečimo u tome“, dodala je Sofi Žang.

Portparolka Fejsbuka je na to odgovorila: „Mi pomno istražujemo sve ovakve navode, uključujući i ove koje je otvorila Žangova, pre nego što preduzmemo korake ili javno nešto kažemo o kompaniji.“

Dokument samo pridodaje onome što već znamo o lakoći s kojom loši momci koriste Fejsbuk da rašire nasilje i autoritarnu politiku.

„Autoritarni režimi na pet glavnih načina eksploatišu Fejsbuk i druge društvene mreže“, piše Siva Vaidjanatan, profesor medija na Univerzitetu Virdžinija, u delu „Antisocial Media: How Facebook Disconnects Us and Undermines Democracy“ („Antidruštveni mediji: Kako nas Fejsbuk diskonektuje i podriva demokratiju“).

Oni mogu da „organizuju kontrapokrete koji se suprotstavljaju protestima ili organizacijama građanskog društva“, da „diktiraju javni diskurs“, da dozvole građanima „da se žale, ali bez direktnog uticaja ili protesta“ i da „koordinišu elite za davanje podrške“. Poslednji način je korišćenje društvenih mreža za „nadgledanje i maltretiranje opozicionih aktivista i novinara“.

U Rusiji, saveznici Vladimira Putina koriste Fejsbuk i druge društvene mreže da zlostavljaju kritičare i šire dezinformacije. U Indiji, piše Vaidjanatan, partija Baratija džanata Narendre Modija je pomoću Fejsbuka „podsticala antimuslimanske strasti i kanalisala ljude da glasaju“, ali i „uništavala reputacije novinara, aktivista civilnog društva, kritičara antiislamističkih politika i drugih političkih neprijatelja“. A na Filipinima, Rodrigo Duterte je koristio Fejsbuk za „pretnje i zlostavljanje“, ali i za propagandu u službi nasilnog nacionalizma.

Jasno je da Zakerberg želi da javnost vidi i njega i njegovu kompaniju kao partnere u odbrani demokratije. Nedavno je najavio korake kojima bi mogle da se ograniče dezinformacije vezane za izbore i da se zaustavi pritisak na birače, kao i da se pomogne Amerikancima da se upišu u birački spisak.

„Verujem da je naša demokratija dovoljno snažna da istrpi ovaj izazov i da obezbedi slobodne i poštene izbore – čak i ako bude trebalo vremena da se glasovi izbroje“, napisao je Zakerberg. „I ranije smo glasali tokom globalne pandemije. Možemo mi to.“

On je u pravu u jednome: demokratija može da preživi pandemiju. Ali nije jasno da li može da preživi i platformu koja je napravljena za teoretičare zavere. Baš kao kompanije iz industrijskog doba, koje su zagađivale naše reke, Fejsbuk upumpava paranoju i dezinformaciju u politiku. To je otrovni nusproizvod njihove trke za profitom. Nekako smo uspeli da se izborimo sa zagađenjem. Otvoreno je pitanje hoće li biti moguće očistiti posle Fejsbuka.