I evo je. Ferari zastava je tu. Video sam je u subotu u postu T. G. i odmah je u komentarima krenula euforija na pojavu starog znanca. Veteran i simbol protesta devedesetih se aktivirao. Ta Ferari zastava je devedesetih bila zaštitni znak svih onih višemesečnih šetnji. Duhovitost i originalnost u onom beznađu. Vukomobil, „Kralja Petra garda“ iz zvučnika sa tadašnjih mitinga bile su tradicionalne i očekivane, ali medved od pliša sa Česme posle devetomartovskih demonstracija i Ferari zastava nešto kasnije, 1996/97, bile su originalnost, šmek, drskost… Kao i pištaljke jer su bile rejv rekvizit, a rejvovi su bili noćno bekstvo od stvarnosti devedesetih.
Uostalom, i razglas za početak studentskih demonstracija je stigao iz epicentra rejvova – kluba „Industrija“. Noću rejvovi, danju šetnja, pištaljke i… Ferari zastava. Ta crvena zastava bila je otkačenost, originalnost jer zašto baš Ferari, ničim izazvan, ali toliko je postala važna da je ušla u ono što se profano zove duh grada i njegova neuništivost. Zapravo postojao je razlog za njenu pojavu, a to su bili napadi na zastave stranih zemalja, zapadnih zemalja, Evrope, a slogan te 1996/97. bio je „Beograd je svet“. Sećam se da sam prisustvovao priči od pre neku godinu kada je jedan od ortaka rekao da su sadašnje demonstracije neduhovite jer niko nije smislio neku foru kao što je Ferari zastava.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD 25. MAJA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
