Bila je subota, osam sati ujutru, a na sobnu smreku, ili čileansku araukariju, na to drvo kao da smo svi zaboravili, iako se nalazilo tamo gde ga je Dobrila i spustila još za Novu godinu, u velikoj saksiji između stola i prozora u trpezariji. I ta smreka je i pored svega rasla, a u poslednje vreme i vidno živnula, drvo koje je inače poznato po tome da ne podnosi prašinu, i ako ga ne prskate vodom iglice će mu otpasti, to je drvo koje se hrani samo namenskim đubrivom za četinare u tekućem obliku, i podnosi samo zemlju sa blago kiselom pH reakcijom. Međutim, ono što nikako ne voli, to je kad mu odsecate vrh, to nikako ne podnosi, i odmah prestane da raste. Ali zato mu odgovara da se nalazi tamo gde ima dovoljno prostora, i iako može da izraste do čak 65 metara, biće srećno i sa samo 2,5 metara, koliko je otprilike visok i plafon u trpezariji, i divne zelene mekane iglice neće otpadati, drvo će biti zadovoljno. I ono što još voli, to je kad ima društvo, i iako drvo ne može da bira, ova smreka kao da je bila srećna kome je zapala, jer je ove subote, u osam ujutru, a bila je tek prva polovina marta meseca, dostigla tačno jedan metar visine, i to je prvi primetio Fric, a onda je probudio Profesora filozofije i Kineza Lija i zvanično ih obavestio: „Smreka ima tačno jedan metar!“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 16. MARTA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
