Mađarska forinta, češka kruna ili poljski zlot se odlično drže prema dolaru ili evru, piše DW. Inflacija je doduše visoka, ali i eskontna stopa je još viša. Samo, koliko će to da potraje?
Češka kruna zabeležila je rekordnu vrednost u poslednjih 14 godina, a i vrednost mađarske forinte je na najvišem nivou u poslednjih deset meseci. Čak i rumunski lev, koji doduše oscilira u vrednosti, relativno je uspešan.
Doduše, sve zemlje istočne Evrope koje su van evrozone imaju velikih problema s ekonomskim rastom i inflacijom, ali zato tamošnje centralne banke vode oštru politiku protiv zaduživanja – a i da bi privukle ulagače visokim kamatama.
Dok Evropska centralna banka na inflaciju od 6,9 odsto (ovog aprila) odgovara eskontnom stopom od 3,75 procenata (kod američkog dolara gde je inflacija prošlog meseca bila 4,9 odsto, eskontna stopa je čak 5,25 odsto), centralna banka na primer Poljske još od prošlog septembra drži eskontnu stopu na 6,75 procenata.
Ne samo da vrednost zlota prema evru i dolaru raste, već se i inflacija polako guši: u martu je bila 16,1, u aprilu je pala na 14,1 odsto. Štaviše, guverner Narodne banke Poljske Adam Glapinski je za list „Gazeta Polska“ izjavio da će inflacija već do septembra „biti jednocifrena“.
Ipak, „nije baš lepa slika“
Za Pjotra Araka, direktora Poljskog ekonomskog instituta (PIE), tu nema neke velike računice: cene energenata padaju, a raste izvoz i dolazi kapital, s obzirom na povoljne realne kamate. To onda znači – stabilnost novca. „U proteklim kvartalima zabeleženo je značajno poboljšanje prometa i izvoza, s obzirom da privrede zemalja regiona nastavljaju da rastu, a smanjenje cena sirovina smanjilo je i teret uvoza“, kaže Arak.
Međutim, stručnjak za monetarnu politiku ING banke, Rafal Benecki, upozorava da ekonomski pokazatelji Poljske od ovog marta „ne pokazuju baš lepu sliku“, jer visoka eskontna stopa i skup novac neminovno uzimaju danak u ekonomskom rastu. Što je još gore, prema njegovom mišljenju nema bitnih promena u samom korenu inflacije, što znači da tamošnje firme većom cenom svojih proizvoda svoje više troškove samo prenose dalje. Jedino što smanjuje inflaciju jeste ipak niža cena energenata i jeftinije životne namirnice – uprkos protestima poljskih ratara zbog uvoza iz Ukrajine.
Benecki ne očekuje neku promenu eskontne stope u Poljskoj do kraja ove godine, što ujedno znači da su iscrpljene sve mogućnosti da vrednost poljske valute nastavi da raste. Ipak, on podseća da se u Poljskoj u novembru održavaju izbori, a to je po pravilu kobno za finansijsku stabilnost neke zemlje: „Predizborna obećanja u fiskalnoj politici uvek su velika opasnost“, napisao je Benecki u svom redovnom izveštaju klijentima ING banke.
Kraj recesije u Mađarskoj?
I vrednost mađarske forinte raste – od početka godine za 6,6 odsto prema evru, a 9,3 procenta prema američkom dolaru. Narodna banka Mađarske drži eskontnu stopu još od oktobra na čak 13 odsto. To, međutim, ima svoju cenu: Mađarska je u tehničkoj recesiji već tri kvartala za redom, tako da stručnjaci očekuju smanjivanje eskontne stope najkasnije do kraja ove godine.
Stručnjak ING banke Benecki ipak i pre toga očekuje postepeni oporavak mađarske privrede i procenjuje da će godinu završiti s rastom od 0,7 procenata. Naime, i u slučaju Mađarske su niže cene energenata pomogle spoljnotrgovinskoj razmeni, a veći izvoz povećao je i vrednost forinte.
I u Češkoj je kruna snažna kao nikad u poslednjih 15 godina, a ekonomski rast svakog kvartala nekako uspeva da dođe do pozitivnih 0,1 odsto. No, kako smatra Pjotr Alak, u svim državama na istoku Evrope inflacija je glavni problem. On ukazuje da je ona tamo ne samo veća, već i da će se zadržati znatno duže nego u evrozoni. „To bi moglo da dovede do smanjenja potrošnje i kupovne moći. Pored toga, sporiji ekonomski rast mogao bi da bude uzrok manjih stranih ulaganja, a većeg državnog deficita“, upozorava stručnjak Poljskog ekonomskog instituta.
„Neće to dugo da traje“
Alak je zato uveren da je trenutna visoka vrednost i poljskog zlota i drugih valuta zemalja istočne Evrope samo „labudova pesma“ koji neće dugo da traje. „Dugoročno gledajući, sve ukazuje na to da će te valute izgubiti na vrednosti. Ali i tu će biti razlika među tim zemljama.“
Ali, najveća pretnja privredi i tih zemalja je mogućnost da privreda SAD zapadne u recesiju. I ne samo recesija – nedavna propast nekih banaka ukazala je na opasnost po stabilnost globalnog bankarskog sistema. A po onom starom pravilu da, „kad veliki kinu, mali umiru od upale pluća“, to bi onda lako moglo da znači – bitno slabiji priliv kapitala u zemlje na istoku Evrope.
