(Beta) – Antifašistička akcija (AFA) iz Novog Sada navela je da su neonacisti objavili video snimak organizovanog skrnavljenja Grobnice narodnih heroja na Kalemegdanu, preneo je Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Na video zapisu koji je snimljen tokom skrnavljenja grobnice, u koji je VOICE imao uvid, vidi se grupa neonacista koja oštećuje spomenik.
Snimak je potpisan sa „Anti antifa Beograd“, i na njemu se vidi grupa osoba koje prvo ispisuju grafite po zidovima jedne beogradske fasade i na prozoru jednog ugostiteljskog objekta.
U nastavku snimka vidi se mnogo veća grupa kako šeta na Kalemegdanu i zaustavlja se kod Grobnice narodnih heroja gde su uz nacističke pokliče ispisali grafit „Smrt komuni“.
Gotovo trominutni crno-beli snimak, propraćen je i muzikom neonacističkih bendova, a završava se porukom „Vi još postojite – to je tolerancija“.
Logo organizacije „Anti antifa Beograd“, ilustrovan je i „keltskim krstom, medjunarodnim neonacističkim simbolom“.
„Organizovano napadaju ljude i imovinu, a napad i skrnavljenje Grobnice narodnih heroja antifašističke borbe su i snimili. Reakcija nadležnih, naravno, izostaje i zato pozivamo sve antifašiste da se udruže i budu na oprezu“, navodi se na Fejsbuk stranici AFA-e.
Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) saopštio je pre nedelju dana da su neonacisti oskrnavili Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu, kada su ispisali grafit „Gorite u paklu“, a biste narodnih heroja poprskali crvenim autolakom.
Prilikom prethodnih skrnavljenja grobnice ispisivali su poruke „Titove ustaše“ i „Smrt komuni“, uz iscrtavanje četiri ocila, koja su simbol sloge i jedinstva srpskog naroda.
Nadležni državni organi nijednom do sada nisu pronašli počinioce tih dela.
Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu, koja je odlukom Skupštine grada Beograda iz 1983. godine proglašena spomenikom kulture, nalazi se na šetalištu pod bedemom Beogradske tvrdjave. Izgradjena je 1948. godine i na njoj je natpis „Smrt fašizmu – sloboda narodu“.
U toj grobnici sahranjeni su Ivan Milutinović (1901-1944), Djuro Djaković (1886-1929), Ivo Lola Ribar (1916-1943), sekretar CK SKOJ-a i Moša Pijade (1890-1957) revolucionar, društveno-politički radnik.
Tagovi
Aleksandar
Kako bo vas sva četvorica sprangijali samo da su živi i vaših godina.. Nisam ljubitelj partizana ali sama pomisao da su se digli na ustanak protiv takvog neprijatelja dovoljno govori o pokojnicima. A vi se bagro junačite na bistama pokojnika.