Dragoljub Draža Petrović, glavni urednik Danasa i kolumnista Nedeljnika pravoverni je metalac. Sluša hevi metal muziku. I tako je od detinjstva. O tome je govorio sa Brankom Rosićem, koji je istraživao fenomen hevi metala u Srbiji. Šta je hevi metal u životu Draže Petrovića?
„Ja sam dete iz centra Beograda, a vlada stereotip da su metalci obično neki tipovi iz takozvanih ‘pasivnih’ krajeva, Ovča, Borča, Barajevo, Batajnica… Najbolji drug u mojoj osnovnoj školi ‘Oslobodioci Beograda’, danas poznatoj po tome što je u nju išao Baka Prase, bio je metalac, pa sam i ja tako nekako čuo za tu muziku. Posle je u pitanju bila pubertetska potreba da se razlikuješ od ostatka sveta. Inače sam potpuno neenergičan tip, pa mi valjda prija ta energija koju nosi HM muzika. Ključni momenat je bio koncert Iron Maidena u Hali Pionir, na njihovoj ‘Somewhere in Time’ turneji 1986, kada me je definitivno zarazio taj metal bacil kao šesnaestogodišnjaka. Zato sam u to vreme sanjao da postanem roudi Mejdena. Voleo sam da čitam one sjajne reportaže u ‘Pop roku’ Jadranke Janković, fascinirao me je taj svet iz bekstejdža velikih metal festivala koje je Jadranka tako slikovito opisivala. Jedna od stvari zbog čega sam zavoleo novinarstvo je zbog njenih tekstova u Pop roku.
U srednjoj školi su me gledali kao ludaka koji na majici nosi one krstove sa omota Metalikinog albuma ‘Master of Puppets’, u Prvoj ekonomskoj sam redovno išao na saslušanja kod direktorke, neke rigidne članice Komunističke partije. Kada sam se na početku rata u SFRJ vratio iz vojske, svi ti koji su me čudno gledali počeli su da otkidaju na Metaliku, ceo svet je postao metal. Na žurkama su plesali uz Metalikine balade oni najveći šminkeri iz osamdesetih. Kruna je bila početkom dvehiljaditih kada je objavljeno da je Legija voleo da maltretira ljude po kafićima u Kuli tako što bi zaključao vrata i puštao Metaliku, kada je Kristijanu Goluboviću na ringtonu mobilnog svirao ‘Thuderstruck’ od AC/DC, i kada je metod mučenja u Gvantanamu postalo besomučno puštanje Slejera. Da, zaboravih, i kada je čuveni Džiboni koji danas peva lepe mediteranske balade, bio vođa splitske metal atrakcije, Osmog putnika, čiji najveći hit je išao ovako: ‘Lutko moja ženiću te, ne varaj me prebiću te’… Sve nekako kreće ili završava sa metalom“, ispričao je Petrović.
A veliki tekst o fenomenu hevi metala pročitajte OVDE.
Tagovi
Vladimir
Je l i kod kuće tako sediš na kolima?