Novoformirana levičarska koalicija se nada da će osvojiti većinu na parlamentarnim izborima u Francuskoj 12. i 19. juna. Po prognozama se to ne bi reklo, ali – nisu isključena iznenađenja.
Dok je na nedavnim predsedničkim izborima glavni protivnik predsednika Emanuela Makrona bila krajnja desnica Marin Lepen, glavni izazov sa kojim se suočava šef francuske države na predstojećim opštim izborima 12. i 19. juna – dolazi sa levice.
Nupes je skraćenica za „Novu narodnu ekološku i društvenu uniju“, novoosnovanu koaliciju političke levice pod vođstvom Žan-Lika Melanšona (70). Naročito mnogo pristalica Nupes ima u pariskom predgrađu Ševili-Laru.
„Mi smo grad“
Na trgu u tom južnom pariskom predgrađu iz zvučnika ispod crnog paviljona glasno odjekuje bas i gubi se između visokih stambenih zgrada. Mala bina je postavljena za lokalni sportski događaj na kojem se takmiče mladi. U ostalim paviljonima posetioci mogu da kupe kobasice ili igraju šah.
Devetnaestogodišnji reper koji sebe naziva Lazak ljulja se na bini u ritmu muzike, jedna ruka mu je ispružena u vazduh. „Mi smo grad!“ viče u mikrofon više puta, a s njim uglas i nekoliko desetina gledalaca.
Među njima je i Rahel Keke (48) poreklom iz Obale Slonovače, kandidatkinja Nupesa u departmanu Val de Marn. Radi kao sobarica u jednom pariskom hotelu i u parlamentu hoće da predstavlja interese radničke klase, odnosno francuskih građana koji ne spadaju u dobrostojeće.
Uz njihovu podršku Nupes se nada većini na parlamentarnim izborima. Prognoze još ne predviđaju takav rezultat, ali prema mišljenju politikologa, moglo bi doći do iznenađenja.
„U parlamentu su nam potrebni ljudi iz radničke klase koji će zastupati naše interese“, kaže Keke za DW sedeći na klupi u parku blizu bine. Zajedno sa četvoro od svoje petoro dece, ona živi u jednoj od obližnjih zgrada.
Gnev sobarica
Keke, koji ima i francusko državljanstvo, prvi put se kandiduje za politički mandat. Ali, za interese zajednice zalagala se i ranije: ona i njene koleginice su u junu 2021. dospele na naslovne stranice jer su – posle 22 meseca neprekidnih štrajkova – primorale vlasnike hotelskih lanaca Ibis i Akor da popuste. Naime, ispunili su skoro sve njihove zahteve.
„Naše plate, koje su se kretale između 600 i 1.000 evra, porasle su na 1.300 do 1.900 evra – to govori da novca ima dovoljno i da mi, sirotinja u Francuskoj, svakako možemo više da zarađujemo“, kaže Keke i dodaje: „Program Nupes je napravljen za ljude poput nas.“
Između ostalog, taj levičarski savez se zalaže za mesečnu minimalnu zaradu od 1.500 evra (u odnosu na sadašnjih 1.300 evra neto), za odlazak u penziju sa 60 godina (umesto sadašnje 62) i želi da ograniči cene benzina i neki osnovnih namirnica.
Podrška iz predgrađa
Ovakvim argumentima Keke pokušava da pridobije stanovnike predgrađa, čija je stopa siromaštva nekoliko procentnih poena iznad nacionalnog proseka.
Jedna od njih je 36-godišnja Rufina Ole Ne i Keke joj daje letak.
„Sve je teže sastavljati kraj s krajem sa našim malim platama. Ali, da li zaista mislite da će se stvari promeniti sa Nupesom?“, pita Rufina koja radi kao medicinska sestra u jednoj lekarskoj ordinaciji. Ima dvoje dece i očekuje treće.
„Mislim da mi to možemo“, odgovara Keke. „Ali za to nam je potrebna vaša podrška.“
Rufina klima glavom i kaže: „Da, to zvuči ubedljivo, ipak ste vi jedna od nas i znate kako živimo.“
U tom trenutku prolaze dvojica mladića. „Mi smo na vašoj strani, glasaćemo za Vas“, dobaciju, s palčevima na gore. Kandidatkinja se smeši i maše im.
Melanšonova Nepokorna Francuska
Takvoj podršci se nada i Žan-Lik Melanšon, šef Nupesa. Sa svojom krajnje levičarskom partijom „La France Insoumise” (Nepokorna Francuska), on je sa skoro 22 odsto glasova bio treći u u prvom krugu predsedničkih izbora održanih u aprilu ove godine.
Predsednik Emanuel Makron pobedio je u drugom krugu protiv Marin Lepen s krajnje desnice. Međutim, na parlamentarnim izborima Makronov glavni konkurent nije ekstremna desnica, već levica. Prema anketama, stranka Lepenove osvojiće maksimalno 40 od 577 mesta u parlamentu.
Levica bi u prvom krugu trebalo da dobije čak najviše glasova. Međutim, da bi ušao u drugi krug, kandidatu je potrebna podrška najmanje 12,5 odsto upisanih birača. Osoba sa najviše glasova pobeđuje u drugom krugu.
Kakav je to savez?
Za ove izbore, Melanšon je iza sebe ujedinio glavne levičarske stranke. Svoj relativno dobar rezultat na predsedničkim izborima iskoristio je kao argument za usklađivanje zajedničkog programa sa socijalistima, Zelenima i komunistima – koji su dobili po manje od pet odsto glasova – uglavnom po smernicama LFI.
Nupes se zalaže za zaštitu životne sredine, prava žena i prava imigranata, želi da nacionalizuje banke i energetiku i garantuje svakom građaninu posao, želi da napusti NATO i planira da prekrši određena pravila EU.
Melanšon hoće da bude premijer
„Izaberite me za premijera“, poziva Melanšon birače od osnivanja Nupesa, iako se neće ponovo kandidovati na ovim izborima. Njegova računica: Ako Nupes osvoji većinu u parlamentu, Makron ga mora imenovati za šefa vlade, inače bi parlament izglasao nepoverenje vladi
Makron je uzvratio intervjuom u francuskim regionalnim novinama:
„Nijedna stranka ne može predsedniku da nametne predsednika vlade.“
On takođe ukazuje na projekcije za drugi krug izbora, koje su zasnovane na procenama rezultata predsedničkih izbora. Shodno tome, vladajuća stranka, zajedno sa partnerskim partijama, trebalo bi da osvoji većinu mesta.
Bliskost s Putinom
Za Bruna Kotresa, politikologa na Univerzitetu nauka Po u Parizu, logično je da levica ima manje šanse u drugom krugu.
„Nupes objedinjuje sve levičarske glasove u prvom krugu jer jedva da ima suprotstavljenih kandidata sa levice“, rekao je on za DW. „Ali u drugom krugu, Nupes ima malo glasova u rezervi – za razliku od Makronovih kandidata, koji privlače birače iz centra i desnice. Čak bi i birači levog centra mogli da favorizuju Makronovog kandidata.“
„Melanšon je previše levičar za neke od ovih glasača i odvraća ih stavovima prema međunarodnim savezima i ideološkom bliskošću sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“, objašnjava on. Sve do neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu, Melanšon je identifikovao NATO, a ne Putina kao agresivnu stranu.
Ipak, stručnjak ne isključuje iznenađenje u poslednjem trenutku. Moglo bi da se ponovi ono što se desilo 1997. kada je iznenađujuće pobedila levica, što je dovelo do takozvane kohabitacije: Francuska je imala konzervativnog predsednika Žaka Širaka i socijalističku vladu Lionela Žospena.
Naravno, Rahel Keke se nada takvom iznenađenju.
„Mi prosto moramo da pobedimo – mi smo jedina stranka koja se stavlja u položaj siromašnih u ovoj zemlji“, kaže ona.
Tagovi
