Francuzi danas širom zemlje i prekomorskih teritorija glasaju u drugom krugu parlamentarnih izbora, dok su juče već birali stanovnici Sen Pjera, Mikelona, Martinika, Gvadalupea, Gvajane, Francuske Polinezije i građani koji žive u Severnoj i Južnoj Americi.
Stranka Nacionalno okupljanje (RN) i saveznici vode posle prvog kruga izbora sa osvojenih oko 34 odsto glasova, ispred levičarske koalicije Novi narodni front (29 odsto) i centrističke koalicije „Zajedno“, kojoj pripada i stranka „Preporod“, francuskog predsednika Emanuela Makrona (21 odsto).
Namera francuskog predsednika da raspusti parlament i raspiše vanredne parlamentarne izbore čim je RN pobedio na izborima za Evropski parlament, kako bi u svojevrsnoj „šok terapiji“ sprečio novi trijumf krajnje desenice, zasad se pokazuje lošom, piše RTS.
Između dva kruga, na stotine centrističkih i kandidata levice se povuklo iz trke da bi povećali šanse svojih umerenijih rivala i sprečili pobedu krajnje desnice. Odustao je 131 kandidat iz Novog narodnog fronta i 82 iz koalicije „Zajedno“, piše Mond.
Francuska politika svedočila je i ranijim iznuđenim koalicijama centra i levice u pokušaju blokiranja ekstremnih desničara, a najsvežiji je primer saradnje kada je Marin Le Pen bila blizu pobede nad Makronom na predsedničkim izborima 2022. godine.
Široki front levičara, centrista i umerene desnice tada se udružio protiv RN i ekstremne desnice. Odustajanjem slabijih kandidata, birači su imali direktan izbor između ekstremne desnice i najjačeg izazivača sa druge strane.
Ipak, stranka Marin Le Pen nakon prvog kruga ima najveću podršku u svojoj istoriji, uz projekcije prema kojima će joj pripasti i daleko najviše mesta u Nacionalnoj skupštini, što bi bilo prvi put posle Drugog svetskog rata da krajnja desnica vodi glavnu reč u francuskom parlamentu.
Iako je Nacionalno okupljanje ublažilo mnoge svoje radikalne desničarske stavove, ono i dalje planira da smanji imigraciju, zabrani poslove dvojnim državljanima na određenim državnim poslovima, stvori „nacionalnu preferenciju“ za neke socijalne beneficije, piše Gardijan.
Analitičari kažu da je Nacionalno okupljanje „profitiralo“ od činjenice da je javnost ljuta na Makrona, za kojeg mnogi glasači smatraju da je ignorisao njihovu zabrinutost zbog porasti troškova života i pogoršanja javnih usluga.
Kampanju su obeležile rastuće tenzije i višestruki izlivi nasilja, a više od 50 kandidata i aktivista kampanje fizički je napadnuto. Oko 30.000 policajaca (oko 5.000 njih u Parizu) biće danas raspoređeno širom Francuske kako bi sprečili moguću eskalaciju nasilja tokom izbornog dana, a zabranjeni su i ulični protesti ispred parlamenta.
Ako RN osvoji apsolutnu većinu, Makron bi morao da imenuje Žordana Bardelu za novog premijera, što bi dovelo do nove kohabitacije, situacije kada su predsednik zemlje i vlade iz različitih političkih struja.
Prema takvom rasporedu snaga, Makronu bi bilo teže da sprovede najavljenu reformu socijalnih davanja za nezaposlene. Kohabitacija je ranije usporavala i usvajanje budžeta.
Moderna Francuska imala je tri kohabitacije, poslednju sa Širakom, kao konzervativnim predsednikom i socijalističkim premijerom Lionelom Žospenom, od 1997. do 2002. godine.
U slučaju „kohabitacije“, premijer je odgovoran pred parlamentom, vodi vladu i uvodi zakone, dok pozicija predsednika slabi, uz određene vlasti na polju spoljne politike, evropskih pitanja i odbrane i pregovoranja i ratifikacije međunarodnih ugovora.
Francuski predsednik u svakom je slučaju i vrhovni komandant vojnih snaga zemlje.
Tagovi
