„Još samo petnaest sekundi!” Uzbuđeni voditelj šeta se između kuhinjskih stolova. Na pozornici ispunjenoj dimom, pred publikom stoji pet kandidata znojem orošenog čela. Nagnuti nad svojim šporetima, slažu sastojke po slojevima. Svako nastoji da što smelijom kombinacijom pridobije kulinarski žiri i osvoji deveti Kup Francuske u spremanju burgera, koji se organizuje tokom Sajma brze hrane.
Zemičke u raznim bojama, čedar, kesice s unapred pripremljenom slaninom i goveđim mesoma. Na ovom pariškom sajmu, burger je neprikosnoveni kralj: većina štandova nudi sastojke od kojih se on pravi. „To nije kuvanje…to je sklapanje”, smatra kuvarica Mari-Ana Delgado. „Fabrički proizvod”, kako je burger nazvao Didije Purkeri u knjizi Priča o hamburgeru i pomfritu (Robert Laffont, 2019). Za to vreme, Zlatna medalja za brzu hranu odlazi plastičnim kesama sa sirnim sosom, koji sadrži manje od 5% čedara, ali se zato lako ubacuju u bocu za sos.
Nije burger osvojio samo ovaj sajam, nego i food-truck-ove, trendi hale, pivnice, pa čak i vrhunske restorane. Sa neto maržom od skoro 20%, dvostruko većom od marže klasičnih restoranskih jela, ovaj sendvič se smatra pravom „mašinom za pravljenje para” Brzo se isplati, brzo priprema i brzo pojede, tako da se danas nalazi na jelovniku tri od četiri restorana u Francuskoj; u 2023. godini u Francuskoj je prodato 1,5 milijardi burgera u vrednosti od 10 milijardi evra; nijedno jelo se ne dostavlja koliko burgeri. Samo se u Sjedinjenim Američkim Državama burger prodaje još bolje, ili bar još više.
Kada je 1961. otvoren Wimpy, prvi restoran brze hrane u Parizu, to je prošlo skoro neopaženo. Hamburger u Francuskoj? Čak ni gigant poput McDonald’s-a nije verovao u tako nešto. Ovaj lanac je svoj prvi restoran u Francuskoj otvorio tek 1979. godine, u Strazburu. Ali hamburger se i dalje gledao s visine. „Majko sveta… ovo može da proguta samo neko ko je ubio sopstvenog oca i majku!”, zgražavala se čuvena televizijska kuvarica Maïté 1992. godine. Godine 1999, Konfederacija seljaka razvalila je gradilište McDonald’s-a u Mijou, dok je 2004, dokumentarni film Super Size Me, u kojem autor filma Morgan Sparlok dobija deset kilograma hraneći se samo u McDonald’s-u, u Francuskoj privukao 170 000 gledalaca.
Međutim, dvadeset godina kasnije, članci i reportaže donose priču o nestanku tradicionalnog sendviča sa šunkom i puterom. Još više nego kebab ili takos, burger je taj koji se nametnuo u Francuskoj. Neumoljivi trijumf masnoće? „Glatka i uljana tekstura koju proizvode masne tečnosti u dodiru sa usnom dupljom” navodno stimuliše orbitofrontalni korteks, koji hrani pridaje „značenje nagrade”, objašnjavaju danas naučnici. No, francuska gastronomija nije čekala ova objašnjenja da bi se prilagodila. Već 2014. godine, Larousse je objavio knjigu Burgers de chefs sa sto recepata, uključujući i recept Gija Martina na bazi jastoga i belih breskvi. Prošle godine, popularna emisija „Très très bon” priznatog kuvara Fransoa-Režis Godrija, krunisala je mesto gde se pravi najbolji burger u Parizu.
Ako malo bolje razmislimo, sastojci od kojih se pravi burger : hleb, sir i govedina, jesu francuski specijaliteti. Gigantski proizvođač hlebova Jacquet, utrostručio je svoju proizvodnju zemički (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
