Francuska vlada na ivici kolapsa: Parlament danas glasa o nepoverenju

Francuski parlament se danas izjašnjava o nepoverenju vladi premijera Mišela Barnijea, nakon što je on iskoristio svoje ustavno pravo da sprovede usvajanje budžeta za socijalno osiguranje bez saglasnosti narodnih poslanika.

Skupštinska rasprava bi trebalo da počne u 16 ​​časova po lokalnom vremenu, i kako se očekuje, trajaće makar tri sata, nakon čega će se glasati. Poslanici su podneli dva odvojena predloga za izglasavanje nepoverenja, od strane krajnje levice i krajnje desničarske opozicije, pri čemu se predviđa da će prva proći.

Politička kriza u koju je zapala Francuska – a koja traje još od vanrednih izbora koje je predsednik Emanuel Makron, pomalo neočekivano, raspisao prošlog leta – eskalirala je u ponedeljak, pošto je predlog za glasanje o poverenju vladi, na insistiranje stranaka radikalne levice i ekstremne desnice, potpisalo 185 poslanika.

Nakon izbora, nekadašnji pregovarač u Bregzitu, a sadašnji predsednik vlade Barnije postavljen je na čelo klimave manjinske vlade, proizaše iz parlamenta u kojem nijedna partija nije imala apsolutnu većinu, vlade kojoj niko nije predviđao dug vek.

Željko Pantelić je za Velike priče tada pisao o šarenolikoj vladi koja je tada bila u pripremi, i čija je budućnost u startu bila neizvesna.

„U palati Burbon gotovo dvadeset različitih partija, svrstanih u sedam političkih familija (radikalna levica, socijalisti, zeleni, liberali, centar, narodnjaci, i ekstremna desnica), imaće svoje predstavnike, plus poslanici regionalističkih stranaka. I to nije sve, nema partije – od Nepokorene Francuske Žan Lika Melanšona, preko Makronove Renesanse, do Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen – kojoj ne preti cepanje ili formiranje autonomnih frakcija sa posledičnim usitnjavanjem ponude“, pisao je Pantelić.

Makronova zamisao bila je tada da Barnijea postavi kao premijera koji bi mogao da unese stabilnost u vladu, međutim, sve od stupanja na mesto predsednika francuskog izvršnog tela poverenje Barnijeovoj vladi konstantno je visilo u vazduhu.

Do toga je konačno i došlo, kada je Barnije pokušao da progura zakon o finansiranju socijalnog osiguranja, sa ciljem da, kako je govorio, obuzda rastući deficit Francuske. Predlog zakona o budžetu imao je za cilj da obezbedi 60 milijardi evra povećanja poreza i smanjenja potrošnje.

Znajući da bi ga parlament najverovatnije odbio, pozvao se na svoje ekskluzivno premijersko pravo – definisano članom 49.3 francuskog ustava – da ga usvoji bez volje parlamenta.

Levičarska opoziciona partija Nepokorna Francuska i krajnje desničarski Nacionalno okupljanje Marin Le Pen izjavili su da će izglasati nepoverenje.

„Mislim da nam Francuzi neće oprostiti što smo izabrali partijske interese u odnosu na budućnost zemlje“, rekao je Barnije poslanicima u utorak dok se u parlamentu govorilo o nepoverenju. „Sada će svako morati da preuzme sopstvenu odgovornost kao što sam ja preuzeo svoju“.

Ako vlada danas padne, Barnijeova administracija bila bi prva u Francuskoj kojoj bi poslanici uskratili poverenje još od 1962. godine. Kako i sam Barnije kaže, ukoliko se to dogodi, a velike su šanse da hoće, politička situacija u jednoj od najmoćnijih država Evropske unije biće „sve teža i ozbiljnija“ i to ne samo u „finansijskom, već i u širem socijalnom smislu“.