Neravnopravnost i diskriminacija kada su povezane sa etničkom i verskom pripadnošću postaju veoma zapaljiva materija a kada se na njih dodaju organizovani kriminal i radikalni i politički islam, onda postaju eksplozivna. To se, u jednoj rečenici, događa u Francuskoj. Ne od juče, već nekoliko decenija. Kvalitativna razlika je što su na početku migrantska deca i unuci želeli da budu ravnopravni Francuzi, sada žele da budu nešto drugo, i to u Francuskoj koja bi bila po njihovoj meri.
Na sceni je novi lumpenproletarijat, razlika je samo u tome što više nije sastavljen od autohtonog stanovništva već od sinova, unuka pa čak i praunuka migranata koji su trbuhom za kruhom pohrlili u Francusku posle Drugog svetskog rata. Nije iznenađenje da su se na meti demonstranata našle prodavnice sa mobilnim telefonima i markiranim stvarima. U 19. veku lumpenproleteri su bili gladni i prva potreba im je bio hleb, novi lumpenproleteri nisu gladni hleba već blagostanja kojim su okruženi a ne mogu da dosegnu do njega.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 6. JULA
Tagovi
