Francuske vlasti u Novoj Kaledoniji su povratile punu kontrolu nad glavnim gradom te pacifičke teritorije, rekao je danas francuski ministar za unutrašnje i prekomorske poslove.
Tamo su dve nedelje trajali nemiri u kojima je sedam ljudi poginulo i nastala velika šteta u delu tog arhipelaga gde je decenijama napetost između pobornika nezavisnosti i onih koji su lojalni Francuskoj.
Ministar Žerald Darmanen rekao je danas na mreži X da je uspešno sprovedena velika policijska operacija o kvartu Rivijer Sale, poslednjem delu glavnog grada Numee koji je bio pod kontrololim demonstranata.
On je rekao da je 400 pripadnika bezbednosnih snaga Nove Kaledonije učestvovalo u operacijama, uključujući i pripadnike francuske elitne policije za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala i slične jedinice francuske vojske.
Dvanest ljudi je uhapšeno u operaciji i uklonjeno je 26 uličnih barikada protivnika francuske kolonijalne vlasti.
Nasilje je izbilo 13. maja kao odgovor na pokušaj vlade predsednika Francuske Emanuela Makrona da izmeni Ustav i promeni glasačke liste u Novoj Kaledoniji. Francuska je proglasila vanredno stanje u toj pacifičkoj teritoriji 15. maja i poslala stotine pripadnika vojske kao pojačanje da pomognu policiji da uguši pobunu koja je uključivala pucanje, okršaje, pljačkanje i paljenje zgrada.
Obe strane koje se sukobljavanju u Novoj Kaledoniji – domorodački Kanaci koji hoće nezavisnost i pridošlice verne Francuskoj, digli su barikade ili radi pobune protiv vlasti ili da zaštite svoje domove i imovinu.
Separatitički demonstranti su barikade pravili od izgorelih automobila i drugog i delove glavnog grada Numee pretvorili u nedostupne zone.
Francuski predsednik Emanuel Makron odlučio je u ponedeljak da ukine vanredno stanje u Novoj Kaledoniji da bi to olakšalo da se stanje smiri i povede dijalog suprotstavljenih strana i francuskih vlasti oko budućnosti 270.000 stanovnika tog arhipelaga.
Partije koje su za nezavisnost i vođe Kanaka pozvale su Makrona da povuće predlog zakona o izbornoj reformi, ako hoće da okonča krizu.
Protivnici strahuju da će zakon o izborima ići na ruku profrancuskim političarima u Novoj Kaledoniji i dodatno marginalizovati domorodačke Kanake koji se dugo zalažu da se oslobode francuske vlasti usred velikih ekonomskih razlika i decenija diskriminacije.
Iako se nasilje poslednjih dana smirilo, napetost je velika i vođe koje su za nezavisnost pozvale su pristalice da ostanu mobilisane i zadrže otpor prema Francuskoj.
Iako je vanredno stanje ukinuto, i dalje je na snazi policijski čas uveče i tokom noći i na snazi je zabrana javnih skupova, prevoz i nošenje oružja i prodaja alkohola.
Glavni međunrodni aerodrom La Tontuta će ostati zatvoren, a i škole.
Nova Kaledonija je postla francuska kolonija 1853. godine, pod carem Napoleonom Trećim, a posle Drugog svetskog rata je proglašena za „prekomorsku teritoriju“ Francuske, a svi pripadnici domorodačkog naroda Kanaka su 1957. godine dobili državljanstvo Francuske.
Tagovi
