Francuski senat odobrio je duboko nepopularne penzione reforme nekoliko sati nakon što su demonstranti ponovo izašli na ulice da se suprotstave politici Emanuela Makrona, prenosi Gardijan.
Senatori su usvojili reforme sa 195 glasova za i 112 protiv, čime je ovaj paket mera još jedan korak bliže tome da postane zakon. Komisija će izraditi konačni nacrt koji će biti podnet Senatu i nacionalnoj skupštini na konačno glasanje.
„Večeras je učinjen važan korak širokim glasanjem o tekstu penzione reforme u Senatu“, rekla je francuska premijerka Elizabet Born nakon glasanja, dodajući da veruje da vlada ima parlamentarnu većinu da se ovaj paket reformi pretoči u zakon.
Ukoliko, međutim, Makronova vlada ne uspe da sakupi neophodnu većinu, Bornova bi mogla da upotrebi retko korišćeno i veoma kontroverzno ustavno ovlašćenje, poznato kao član 49/3, da progura zakon bez glasanja.
Sindikati, koji se žestoko protive merama svojim protestom u subotu nadali su se da će naterati Makrona da odstupi, iako su dnevni protesti protiv reforme bili daleko manji od nekih prethodnih.
Tenzije su pojačane uveče, u vreme glasanja a pariska policija je saopštila da je uhapsila 32 osobe nakon što su neki demonstranti bacili predmete na snage bezbednosti, palili kontejnere i lomili prozore.
Makron je tokom nedelje dva puta odbio hitne pozive sindikata da se sastanu s njim u poslednjem pokušaju da ga nateraju da promeni mišljenje.
„To je veoma naljutilo sindikate“, rekao je Filip Martinez, šef sindikata CGT.
„Kada milioni ljudi izađu na ulicama i sve što dobijamo sa druge strane je tišina, ljudi se pitaju: šta još treba da uradimo da bismo bili saslušani?, dodao je.
Sindikati, koji su cifru posećenosti ocenili na milion, nadali su se da će odziv biti veći u subotu, kada većina ljudi ne mora da odsustvuje s posla da bi prisustvovali.
Prema procenama policije juče je demonstriralo 963.000 ljudi širom zemlje.
Poslednjeg velikog dana štrajka i protesta u utorak, izlaznost je bila nešto manje od 1,3 miliona ljudi prema procenama policiji, a više od tri miliona prema navodima sindikata.
Srž penzione reforme je podizanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju na 64 godine, sa 62 godine, što mnogi smatraju nepravednim prema ljudima koji su počeli da rade mladi.
Reforme bi takođe povećale broj godina za koje ljudi moraju da uplaćuju doprinose da bi dobili punu penziju.
Demonstranti kažu da su žene, posebno majke, takođe u nepovoljnijem položaju prema novim reformama.
„Da sam znala da će do ovoga doći ne bih prestajala da radim da bih se brinula o svojoj deci dok su bili mali“, rekla je Sofi Merl, 50-godišnja stanovnica Marseja.
Nekoliko sektora u francuskoj privredi bilo je obuhvaćeno štrajkom uključujući železnički i vazdušni saobraćaj, elektrane, terminale za prirodni gas i sakupljanje smeća, koje je počelo da se gomila u nekim kvartovima prestonice, a avio-kompanije su otkazale oko 20 odsto letova zakazanih na francuskim aerodromima.
Istraživanje javnog mnjenja koje je u subotu objavila televizija BFMTV pokazalo je da 63 odsto Francuza odobrava proteste protiv reforme, a 54 odsto je takođe za štrajkove i blokade u nekim sektorima.
Međutim, 78 odsto je reklo da veruje da će Makron na kraju usvojiti reformu.
Tagovi
