Franjo Gregurić: „Na moju molbu, Gorbačov je sprečio masovne vazdušne napade JNA na Hrvatsku 1991. godine“

Bivši predsednik Vlade Hrvatske i i ekonomski lobista Franjo Gregurić rekao je da je tokom njegovog mandata kao premijera Hrvatske u periodu od jula 1991. do avgusta 1992. godine imao „informaciju da JNA priprema masovne vazdušne napade na Zagreb, te da se zbog toga u oktobru 1991. godine obratio Mihailu Gorbačovu“, političkom vođi Sovjetskog Saveza.

„Planovi napada na Hrvatsku su postojali vojnom vrhu Jugoslavije. O tome se posebno izjasnio general Anton Tus, koji je odbio da primi planove napada ratnog vazduhoplovstva JNA na Hrvatsku. Dan posle toga, Tus je smenjen s mesta zapovednika ratnog vazduhoplovstva, penzionisan i dolazi u Hrvatsku. Bilo je pitanje dana kada će vojni vrh Jugoslavije odlučiti, s odobrenjem tadašnjeg Predsedništva SFRJ ili bez njega, da krene u napad“, rekao je Gregurić u intervjuu za Večernji list.

Gregurić je istakao da je JNA potom da je JNA sa „dva aviona raketirala Banske dvore 7. oktobra 1991. godine, na dan isticanja moratorijama na odluke hrvatskog Sabora o proglašenju nezvisnosti“.

„U to vreme, u Banskim dvorima bili su Franjo Tuđman, Stipe Mesić, Ante Marković i Žarko Domljan, koji su slučajno bili u zadnjem delu zgrade i tako izbegli smrt. Vlada je istog dana na dve sednice – ujutro pre raketiranja i uveče u 20.00 – dovršila materijal za sutrašnju sednicu Hrvatskog sabora s predlogom odluke o razdruživanju sa SFRJ“, rekao je Gregurić.

„Nakon raketiranja obavestio sam predsednika da nameravam da pozvem Moskvu, predsednika Gorbačova ako uspem, jer jedino Rusija može odvratiti vojni vrh JNA od daljnjih bombardovanja i opšteg napada na Hrvatsku. Veza je uspostavljena preko generalnog konzula i vezom preko Beča preneo sam molbu Gorbačovu da svojim uticajem spreči vojna delovanja“, dodao je on.

Kako je Gregurić naglasio, iste noći, u 23.45, Gorbačov je poslao pismo rukovodstvu u Beogradu.

„Postoje informacije o pripremi napada na krupne industrijske objekte i centre, a takođe i na glavni grad Hrvatske, grad Zagreb. Takva eskalacija vojnih delovanja dovela bi do velikih ljudskih žrtava, ogromnih materijalnih šteta i verovatno neprocenjivih posledica koje bi dovele do proširenja krize u Jugoslaviji i van nje, a štetno bi delovale na mogućnost mirenja i izazvale negativnu oštru reakciju u svetu. U ovom teškom trenutku sovjetsko rukovodstvo obraća se rukovodstvu Jugoslavije i vrhovnom komandantu JNA pozivom da pokaže maksimalnu odgovornost i trezvenost kako ne bi došlo do eskalacije, već do neodloživog prestanka vojnih aktivnosti i bezuslovnog poštovanja dogovora o prekidu vatre“, pisalo je u pismu Gorbačova, prema rečima Gregurića.

On je istakao da su o sadržaju pisma bili upućeni oko dva sata ujutru.

„Poznato nam je iz kontakata s ruskom stranom da je pismo usklađeno u konsultacijama sa Sjedinjenim Državama i Evropskom zajednicom“, rekao je Gregurić.