Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao je iz krize izazvane koronavirusom jači nego ikad uoči parlamentarnih izbora koji bi mogli da učvrste njegovu moć – pošto je zauzeo medije, skrajnuo opoziciju i predstavio se kao spasilac, piše danas Frans pres.
Sa 250 preminulih na sedam miliona stanovnika, Srbija je izbegla najgore, ukidajući restriktivne mere na vreme za izbore 21. juna.
Ovi rezultati su blagoslov za lidera koji je već na vrhu. Kako je opadao broj slučajeva COVID-19 nakon vrhunca u martu, popularnost šefa države je naglo porasla, piše Frans pres.
Prema Ipsosu, gotovo polovina Srba ima poverenje samo u njega, što je rekord za 20 godina ovakvih istraživanja.
Opozicija je slomljena, deo je odlučio da bojkotuje izbore, a predsednikova Srpska napredna stranka (SNS) je već bila u poziciji da produži vladavinu koja traje osam godina. Međutim, prema analitičarima, zdravstvena kriza povećala je prednost šefa stranke, pruživši mu platformu za dominaciju u medijima, distribuciju pomoći i gušenje protesta.
„On zauzima čitav javni prostor“, komentariše Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Šef države i njegovi saveznici postali su sveprisutni. SNS je u martu bila u 99 odsto udarnih termina na pet nacionalnih televizija, navodi mreža za praćenje medija CRTA. U aprilu, ta stopa je pala na „samo“ 92 odsto.
„Koronavirus je pokazao da greše oni koji su mislili da je Vučić previše u medijima, u stvari može biti više“, kaže 45-godišnji taksista Dragoslav Drenčić. „Trebalo bi da mu posvetimo rijaliti šou koji bi se zvao 24 sata dnevno sa predsednikom“, rekao je Spasojević.
Kada je kineski tim došao da pruži pomoć Srbiji na početku krize, predsednik ju je na aerodromu pozdravio pred kamerama. Potom je otišao „na teren“, lično distribuirajući respiratore, kaže Florijan Biber, stručnjak za Balkan.
„On je bio sveprisutan dok su alternative bile potpuno nevidljive“, rekao je Biber.
Prema analitičarima, ovo narušavanje medijskog prostora značajno je doprinelo učvršćivanju njegove moći.
On je devedesetih bio ultranacionalistički ministar informisanja nekadašnjeg moćnika Slobodana Miloševića. Deset godina kasnije, donosi taktičku odluku da se okrene Zapadu, obezbeđujući ključnu podršku Evropske unije.
Nakon dva mandata na mestu premijera, preuzeo je mesto predsednika 2017. godine – počasnu poziciju i bez velikih prerogativa – ali predsednik dominira političkim životom.
Nevladina organizacija Fridom haus sada smatra da Srbija više nije demokratija, već „hibridni režim“ sa šefom države koji koristi „ista antidemokratska sredstva“ kao Viktor Orban u Mađarskoj.
Kontrola štampe se ne sprovodi cenzusom, već dodeljivanjem javnih subvencija i resursa za reklamiranje prijateljskim medijima. Kritični mediji izloženi su poreskim pritiscima.
SNS nije odgovorila na pitanja Frans presa, ali je predsednik izjavio lokalnim medijima da je taj izveštaj „izuzetno neozbiljan i pun neistinitih informacija“. Ipak, priznao je da „postoje stvari koje se moraju popraviti“.
„Zdravstvena kriza je istakla stanje demokratije u Srbiji, jer smo videli da je moć koncentrisana u rukama nekolicine“, rekla je istraživačica Tamara Branković.
Parlament, koji godinu dana bojkotuje deo opozicije koja ima oko trećinu mesta, već je bio disfunkcionalan. Tokom vanrednog stanja nije se ni sastajao.
Neke stranke opozicije, koja je inače podeljena, bojkotovaće parlamentarne izbore, ocenjujući da ne mogu biti slobodni.
Aleksandar Vučić osudio je tu odluku, ali eventualna apstinencija ga ne uznemirava.
„Oni koji žele da izađu, oni izlaze, oni koji ne mogu, ne moraju. Baš me briga“, rekao je Vučić.
(Beta)
Tagovi
