Srbija je i dalje u grupi „delimično slobodnih“ zemalja ali je pala u odnosu na prošlu godinu za jedno mesto, na 67. i jedna je od tridesetak zemalja sveta sa najvećim padom sloboda u protekloj deceniji, navodi se u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa.
U protekloj deceniji u Srbiji je zabeležen dramatičan pad sloboda i nazadovanje od 12 poena, navodi se u izveštaju „Sloboda u svetu 2020“.
U grupi „delimično slobodnih“ zemalja nalaze se sve zemlje Zapadnog Balkana osim Hrvatske koja je ocenjena kao „slobodna“, a Severna Makedonija jedina je koja je zabeležila napredak u odnosu na prošlu godinu i to za četiri boda.
„U Crnoj Gori i Srbiji, nezavisni novinari, opozicione ličnosti i drugi koji su viđeni kao neprijatelji vlade suočavaju se sa uznemiravanjem, zastrašivanjem i ponekad nasiljem. Javna frustracija vladajućim strankama prelila se u velike proteste u obe zemlje ali oni nisu doveli do značajnih promena“ navodi se u izveštaju.
U nekoliko slučajeva međutim, izbori su dali bar mogućnost poboljšanja za liberalnu demokratiju, navodi Fridom haus i navodi kao primer pored drugih Kosovo i Severnu Makedoniju.
Ukazuje se da su izbori na Kosovu doveli na vlast opozicionu nacionalističku partiju Samoopredelenje, koja ima šansu da promeni kulturu korupcije zemlji.
Severna Makedonija održala je konkurentne predsedničke izbore, pomažući da se popravi antidemokratsko nasleđe bivšeg premijera Nikole Gruevskog, navodi se u izveštaju.
Hrvatska je u izveštaju ocenjena kao „slobodna zemlja“ sa 85 bodova od maksimalnih 100, što je, kako se navodi, samo jedan manje od skora SAD.
Na tabeli zemalja koje su u protekloj deceniji zabeležile najveći pad u slobodama nalazi se 29 država. Prva je istočnoafrička država Burundi (-32), a slede Turska, Mali, Centralnoafrička Republika, Venecuela.
Srbija je na toj tabeli na 20. mestu sa padom od 12 bodova, a od evropskih zemalja na toj listi su još samo Madjarska (-21) i Lihtenštajn (-8).
„Sloboda u svetu“ je godišnji izveštaj Fridom hausa o političkim pravima i gradjanskim slobodama koji se sastoji od brojčanih ocena i opisnih tekstova za svaku zemlju i odredjenu grupu teritorija.
U izveštaju za 2020. godinu obuhvaćeo je 195 zemalja i 15 teritorija, za period od 1. januara do 31. decembra 2019.
Zemlja dobija maksimum četiri poena za svaki od deset indikatora za politička prava i za svaki od 15 indikatora za gradjanske slobode, pa je maksimalni broj bodova za politička prava 40, za gradjanske slobode 60, odnosno ukupno 100.
Tagovi
