(Beta) – Hapšenje Veljka Belivuka i afera „Jovanjica“ neki su od slučajeva koji su obeležili proteklu godinu i ukazali na vezu visokih državnih funkcionera u Srbiji i organizovanog kriminala, piše u novom godišnjem zveštaju nevladine organizacije Fridom haus.
U izveštaju „Zemlje u tranziciji“ je ocenjenio da Srbija i dalje nazaduje u sprovođenju demokratskih reformi i borbi protiv korupcije, a primetan je i pritisak na pravosuđe.
Jedan od ključnih događaja koji je ukazao na povezanost predstavnika vlasti i organizovanog kriminala bilo je hapšenje grupe Veljka Belivuka, koja je optužena za ubistva, a o kojim vezama su godinama pisali istraživački mediji, navodi se u izveštaju, preneo je portal Krik.rs.
„Eksplicitne fotografije i video snimci torture, mrtvih žrtava i unakaženih delova tela prikazani su u više navrata na televiziji i u novinama, kao i na konferenciji za novinare predsednika Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina… Ovaj događaj je shvaćen kao pokušaj šokiranja i zastrašivanja javnosti kao i dokazivanje spremnosti vlade da se bori protiv organizovanog kriminala“, piše u ovogodišnjem izveštaju.
Fridom haus, navodi Krik.rs, podseća da je Belivuk kasnije rekao da se sastao s predsednikom Vučićem i da mu je pružao usluge.
U izveštaju se kao važni događaji kada je u pitanju borba protiv korupcije i kriminala spominju i hapšenja Aleksandra Jovičića iz Srpske napredne stranke (SNS) koji je bio na čelu beogradske opštine Palilula, i istraga o plantaži marihuane „Jovanjica“ čiji je vlasnik Predrag Koluvija.
„Istrage u svim ovim slučajevima su u toku, ali optužbe među rukovodstvom SNS-a i njegovim unutarstranačkim borbama ukazuju na umešanost nekih visokopozicioniranih predstavnika vlasti u organizovani kriminal i korupciju“, ocenjuje Fridom haus.
Ističe se i da su brojni postupci postavili pitanje o nezavisnosti tužilaštva i sudova uključujući tu slučajeve Belivuk, „Jovanjica“ i nerešene slučajeve policijskog nasilja s julskih protesta 2020.
Fridom haus ukazuje i na pritiske na pravosuđe, a posebno izdavaja upravo „Jovanjicu“ i ističe neobičnu podršku koju Predrag Koluvija dobija iz SNS. Ovo, kako se navodi u izveštaju, budi sumnju o vezama predstavnika države i vladajuće stranke s plantažom marihuane i švercom droge.
„Predsednik Vučić javno je umanjio krivicu Koluvije i branio njegovo puštanje iz zatvorskog u kućni pritvor. Još kontroverznije je to što je advokat Vladimir Đukanović koji brani Koluviju član SNS-a i Visokog saveta sudstva koji imenuje tužioce i sudije“, istaknuto je u izveštaju.
U izveštaju se ukazuje i na kontroverze u imenovanju na funkcije pojedinih osoba u pravosuđu poput Zagorke Dolovac koja je dobila treći mandat kao republički javni tužilac i povrh brojnih kritika na njen rad zbog neprocesuiranja visoke korupcije. Problematično je, kako se navodi, i imenovanje Jasmine Vasović za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, budući da nije bilo konkurencije i da je bila jedini prijavljeni kandidat.
Fridom haus pominje i KRIK-ove istraživačke priče iz međunarodnog istraživanja „Pandorini papiri“ u kojem je otkriveno da je ministar finansija Siniša Mali definitivno bio vlasnik 24 stana u Bugarskoj, kao i da je ministar Novica Tončev krio ofšor kompaniju od Agencije za borbu protiv korupcije. Navodi se, međutim, da ova istraživanja nisu donela nikakve pravne posledice, prenosi Krik.rs.
Podseća se i na nezavidan položaj novinara u zemlji i to da veliki problem i dalje predstavljaju pretnje i napadi na novinare. S najozbiljnijim napadom se, kako navodi „Fridom haus“, suočio KRIK, kada su „predstavnici vlasti i provladini mediji bez dokaza optužili novinare KRIK-a za povezanost s kriminalnom grupom Veljka Belivuka“.
Problem za medije predstavljaju i SLAPP tužbe, one kojima cilj nije zadovoljenje pravde već onemogućavanje novinara da rade svoj posao, kao i državno finansiranje medija.
Ovogodišnji izveštaj „Zemlje u Tranziciji“pokazuje da je na Balkanu Srbija najviše nazadovala i njen indeks demokratije pao je sa prošlogodišnjih 3,89 na 3,78, a stanje demokratije u procentima iznosi 46.43 odsto.
Ove godine, kako navodi Fridom haus, NVO sa sedištem u Vašingtonu, prvi put hibridni režim, kao mešavina demokratskog i autoritarnog režima, preovladava u 29 zemalja obuhvaćenih izveštajem. U izveštaju je 11 država svrstano u kategoriju hibridnih režima.
Fridom haus od 1995. godine u izveštaju „Zemlje u tranziciji“ ocenjuje razvoj demokratije i demokratske reforme u 29 bivših komunističkih zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Tagovi
