Dobra muzika, riblji kotlići, interaktivne radionice ekoloških udruženja, ali i stručni panel, okupili su prvog dana jula mnogo posetilaca na obali Dunava, na Silosima, koji su do kasnih sati proslavljali Međunarodni dan moćne reke koja nas sve spaja. Festival je organizovao modni brend sa svrhom Friends of the Danube, u sklopu projekta Danube confluence, uz podršku Baden Wurttenberg fondacije i Doma kulture Silosi Beograd.
Posetioci festivala uživali su u kulinarskim specijalitetima poznatog nagrađivanog alasa čika-Žareta u “Zaječarskoj čardi”, ali i u interaktivnim radionicama organizacija koje se bave očuvanjem životne sredine u Danube village-u. Bili s utu Biološko istraživačko društvo „Josif Pančić“, organizacije “Zeleni Kit”, Wild Serbia, „Pravo na vodu“ i „Bela stena“, kao i Jedriličarski klub Sava.
Na festivalu su posetioci na licu mesta mogli da saznaju gde se, na primer, nalazi ostrvo Forkontumac i zašto se udruženje građana koje se bavi njegovom zaštitom zove baš “Zeleni kit”, zatim da je izletište Bela stena počelo da radi pre više od sto godina, pa koji delovi Srbije su bogati vodom, gde ima najviše izvorišta, kao I da se upoznaju sa pticama, florom i faunom koja živi uz Dunav.
Mnogo osvedočenih prijatelja Dunava, ali i onih novih, uživalo je uz bravure DJ Šćepine vragolije i benda Naked koji je svojom svirkom podigao atmosferu, da bi sve kulminiralo nastupom Ide Prester i & Lolobrigide, koji su ređali svoje hitove pevajući zajedno sa posetiocima festivala na prepunim Silosima. “Divno je da se pokrenula ovakva akcija očuvanja Dunava. Dunav je moćna reka, prava prirodna sila prema kojoj treba imati respekt…Reka nije more, ona ima svoj ritam, svoj život. Treba poštovati tu silu koja teče. Dunav je pravo blago, svet za sebe, sa svojim posebnim biljnim i životinjskim svemirom koji treba negovati i čuvati”, poručila je Ida Prester.
Tokom festivala, Recan fondacija omogućila je reciklažu limenki “na licu mesta”, a troje najsrećnijih posetilaca na poklon dobija vinčansku figuru izlivenu od recikliranih limenki.
Ovaj jedinstveni festival kojim je obeležen Međunarodni dan Dunava, podržali su Zaječarsko pivo i Turistička organizacija Srbije koja je posetiocima priredila i svojevrsnu izložbu fotografija moćne reke pod nazivom ”Moj Dunav”.
Svi posetioci imali su priliku tokom festivala da podrže dalji rad “Friends of the Danube” zajednice Srbije kupovinom izloženih torbi, majica i drugih modnih odevnih predmeta sa motivima Dunava. Podsećamo da svi zainteresovani mogu putem sajta www.friendsofthedanube.com da kupovinom artikala modnog brenda sa svrhom pomognu održavanje brojnih edukativnih kampova, ekoloških radionica i inicijativa posvećenih očuvanju biodiverziteta Dunava.
Edukativni panel ukazao na neophodnost zapošljavanja stručnjaka za održivi razvoj
Posetioce festivala privukla je i panel diskusija posvećena Dunavu – “Evropska strategija za Dunavski region EUSDR i njen značaj za biznis, mlade i očuvanje životne sredine”. Na panelu je istaknuto da već sada, a i u budućnosti, svaka kompanija imaće potrebu da zapošljava eksperte iz oblasti održivog poslovanja, jer će jedino kroz održivo poslovanje moći da privuku investitore i obezbede izvore finansiranja.
U diskusiji su učestvovali: Kristijan Ebner, ambasador Austrije u Srbiji, Dejan Vladić, ekonomski ataše Ambasade Republike Slovenije u Srbiji, Dragan Lupšić, direktor korporativnih poslova kompanije Heineken Srbija i Uroš Ćirković, predstavnik Biološko istraživačkog društva “Josif Pančić”.
U novembru ove godine Austrija preuzima od Slovenije predsedavanje EUSDR-om. Ambasador Austrije Kristijan Ebner je podsetio na značajnu istorijsku ulogu Dunava, kao i njegov značaj u turizmu i ekonomijama podunavskih zemalja. Istakao je takođe i važnost povezivanja mladih ljudi u tom regionu.
“Postoji ‘novi alat’ pod okriljem Strategije za Dunavski region. Reč je o inicijativi za mlade u neprofitnim organizacijama koji mogu od juna do septembra da svoje ideje ili poslove koje rade predstave konkurisanjem na sajtu The Danube Youth Network, gde takođe mogu da navedu šta im je potrebno kada je reč o informacijama i saradnji sa drugim organizacijama, razmeni znanja, kontaktu sa istraživačima ili univerzitetima.”, rekao je ambasador Austrije Kristijan Ebner. Takođe, mladi naučnici iz svih 14 podunavskih zemalja mogu da prijave svoje naučne projekte za novčanu stipendiju koju dodeljuje austrijsko Ministarstvo nauke. Reč je, kako ističe ambasador Ebner, o iznosu od 1.500 evra. „Krajnji rok je kraj maja svake godine. Međutim, ali tu nije toliko reč o samoj nagradi, koliko o umrežavanju mladih ljudi koji se bave naukom”, ukazao je ambasador Kristijan Ebner.
Upravo prema podacima The Danube Youth Network, u Dunavskom regionu živi oko 26 miliona mladih ljudi od 18 do 35 godina.
Dejan Vladić, ekonomski ataše Ambasade Slovenije u Srbiji, ukazao je na značaj održivog poslovanja kompanija.“Cilj je transformisati linearnu ekonomiju u ekološki održiv sistem poslovanja. Buduće kompanije imaće potrebu za ekspertima u oblasti održivog poslovanja kako bi ostale konkurentne i atraktivne za buduće investitore i pristup izvorima finansiranja”, istakao je Vladić.
Dragan Lupšić, direktor korporativnih poslova kompanije Heineken Srbija, istakao je “Kompanija HEIENEKEN Srbija se, kroz strategiju održivog poslovanja „Stvarajmo bolji svet“, fokusira na zaštitu vodnih resursa a sveobuhvatni program pod nazivom „Svaka kap je bitna“ izgrađen je na tri principa očuvanja vode: efikasna upotreba vode (konstantno unapredjenje procesa i smanjenje upotrebe), princip cirkularne ekonomije u korišćenju vode (prečišćavanje i ponovna upotreba vode), i odgovorno upravljanje vodom (održavanje vodnih slivova i ulaganje u infrastrukturne projekte kako bi apsorbovali više atmosferske vode). Smanjenje potrošnje vode postiže se optimizacijom proizvodnih procesa, a kompanija HEIENEKEN Srbija je tokom poslednje decenije smanjila potrošnju vode u okviru svojih procesa za 75 odsto i iz godine u godinu nastoji da ovaj trend održi.”
Srđan Stanković, osnivač modnog brenda sa svrhom Friends of the Danube i organizator festivala, tokom panela istakao je neophodnost napuštanja linearnog modela ekonomije globalno. “To znači: kupiš-iskoristiš-baciš. Sada je potrebno da se biznisi značajno menjaju i ko želi da posluje – prilagodiće se.”, naveo je Stanković.
Predstavnik Biološkog istraživačkog društva “Josif Pančić” Uroš Ćirković je ukazao na panelu da je stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji značajno viša od proseka EU i predložio program zapošljavanja mladih. “Reč je o programu gde bismo pozvali biznis sektor i Vladu Srbije da pomognu nevladinim organizacijama da zaposle mlade ljude koji su već aktivni u oblasti zaštite životne sredine. To bi mladima omogućilo da steknu poslovne veštine i radno iskustvo, pored aktivizma ili naučnog rada, da bi sutra mogli da budu menadžeri za održiv razvoj u kompanijama”, pojasnio je Uroš Ćirković.
