Bio je 3. februar 2016. godine kada je Mihael Gerlinger, tadašnji šef pravnog tima Bajern Minhena, poslao mejl advokatskoj firmi „Cleary Gottlieb“.
„Ćao, Romano, želeli bismo da ti poverimo posao u jednom zanimljivom pitanju.“
Posle 18 minuta, Gerlinger je dobio odgovor da mogu da porazgovaraju telefonom, a tokom tog razgovora, izvesni Romano saznao je i ko želi da mu poveri posao i o kakvom zanimljivom pitanju je reč.
Predstavnici sedam klubova koji su se tajno sastajali – Bajerna, Real Madrida, Juventusa, Barselone, Mančester junajteda, Arsenala i Milana – želeli su da se raspitaju koji bi bio najbolji način da raskinu sve odnose sa UEFA i Evropskom asocijacijom klubova, kako bi formirali Superligu.
Sve je ovo otkrio Football Leaks, a njegov osnivač, tajnog imena Džon, pokazao je presretnute mejlove novinarima Špigela.
Pet godina nakon što su tajni pregovori počeli, u širem i nešto izmenjenom sastavu, klubovi su pokušali da ostvare svoju želju. Bili su ubeđeni da im tako nešto pripada, ali navijači nisu mislili tako.
Prvo su bili šokirani, a zatim su postepeno počeli da iskazuju nezadovoljstvo. Ono se sa društvenih mreža prelilo na platoe ispred stadiona, na čije su ograde kačene crne zastave i transparenti. Ljudi su počeli da se okupljaju i iako protesti nisu imali ni deo intenziteta poput nekih ranijih marševa nezadovoljnih navijača u Engleskoj, privukli su pažnju. „Fudbalsko proleće“ nije moralo da dosegne razmere praškog ili arapskog da bi se pokazala moć naroda. Za fudbalsku „kuću od karata“ bio je dovoljan i povetarac nezadovoljstva na ulicama.
„Zašto su navijači širom sveta uopšte bili šokirani, kada ovakvi odnosi traju decenijama, jeste pitanje na mestu. Kada bismo uporedili evropski fudbal iz 1991. kada je Zvezda postala šampion Evrope i danas, teško bismo pronašli ikakve sličnosti“, kaže u razgovoru za Nedeljnik kolumnista Gardijana Nik Ejms.
„Ipak, uvek je postojao barem neki prividan nivo meritokratije, čak i ako su neki prirodni tokovi bili potpuno prigušeni. Mislim da su ljudi dugi niz godina bili svesni da je nemeritokratska Superliga pretnja, ali je svaki put kada je dolazilo da rasprave takva ideja lako odbacivana. Ovaj put je ta pretnja postala stvarnost i to je izazvalo šok kod ljudi koji su pred takvom pretnjom stajali licem u lice.“
Iza navijača Čelsija koji su na Fulam roudu pokrenuli lavinu odustajanja od Superlige stali su zbog toga, kao retko kada, ujedinjeni navijači svih klubova u Engleskoj, u čitavoj Evropi, pa čak i oni koji ne gledaju i ne vole fudbal.
I pre nego što su dobili bilo kakvo objašnjenje, oni su shvatili o čemu je reč.
O tome da je prvi veliki projekat pred, valjda, skori kraj pandemije, prva stvar koja nas je dočekala u novoj normalnosti, stari princip gramzivosti i podele na bogate koji imaju pravo da se bore da postanu bogatiji i ostale koji nemaju prava. Ista ona podela po kojoj više od 90 odsto proizvedenih doza vakcine protiv koronavirusa primaju građani razvijenih zemalja, a oni iz siromašnih neće dočekati da se revakcinišu do 2023. godine. I sve to u potaji. Isti tajni dogovori, iza kulisa lažne priče o solidarnosti, za isti lek čija distribucija nije ni prošla pored pravednosti. Ako je vakcina trebalo da bude lek za telo i da označi kraj borbe sa koronavirusom, fudbal je trebalo da bude lek za dušu. I dok bi T-ćelije trebalo da zaustave virus, puni stadioni, pabovi i ulice, himne pred početak utakmice i suze na kraju, trebalo je da zaustave svaku pomisao da je sve otišlo dođavola.
„Njihova procena o tome da bi tradicionalne navijače trebalo tek tako zameniti mladim generacijama navijača, drugačijih pogleda, bila je očigledno pogrešna. Plima protivljenja bila je apsolutno neverovatna, a to je značilo da im nije preostalo ništa drugo nego da ponovo razmisle. Toliko su u svemu tome bili arogantni i slepi za stvarne potrebe ljudi. Mislim da su navijači imali ogroman uticaj i to nam je pomalo lekcija ovde u Engleskoj, gde aktivizam i angažman ljudi nije često takav kakav je bio ovoga puta. Ovo je pokazalo snagu onoga što ljudi zajedno mogu da postignu“, objašnjava Ejms.
***
Danas su ti tradicionalni navijaču i sinovi tradicionalnih navijača ustali protiv porodice Glejzer koja vodi Mančester junajted i sa terena Old Traforda poslali jasnu poruku o tome da se fudbalsko proleće nije završilo. Zapravo bi tek moglo da počne, a „kleptokrate“ na čelu klubova, alergične na solidarnost i ideju o „bratstvu i jednakosti“, izgeda zaboravjaju da alergije najviše problema prave u proleće.
Ceo tekst o tome kako su navijači širom sveta ustali protiv Superlige, pročitajte u uskršnjem broju Nedeljnika koji je na svim kioscima još od srede, 28. aprila.
Tagovi
