Frensis Fukujama najpoznatiji je po svojoj knjizi „Kraj istorije i poslednji čovek“ u kojoj iznosi tezu da je liberalna demokratija kapitalizam slobodnog tržišta poslednja faza društvene evolucije.
Vlasti u Moskvi su krajem juna zabranile tom američkom politikologu i filozofu ulazak u Rusiju. Fukujama je dao intervju za DW samo nekoliko dana nakon što se pridružio savetodavnom odboru Međunarodne fondacije za borbu protiv korupcije ruskog disidenta Alekseja Navaljnog koji je trenutno u zatvoru.
DW: Na spisku ste ljudi kojima je zabranjen ulazak u Rusiju. Kako se zbog toga osećate?
Frensis Fukujama: Čast mi je što sam na tom spisku. Svi važni strani kritičari Rusije i ruske invazije na Ukrajinu su stavljeni na taj spisak i pitao sam se u stvari zašto im je toliko trebalo da dođu do mene.
Zbog čega ste nedavno pristupili odboru Međunarodnog fonda za borbu protiv korupcije?
Ja sam veliki poštovalac Alekseja Navaljnog, upoznao sam ga u Varšavi 2019. Korupcija je veliki problem u Rusiji i širom sveta, i veoma sam srećan što mogu da podržim njegovu fondaciju na bilo koji način.
Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je, govoreći o ratu u Ukrajini, izjavio: „Tek smo počeli“. Da li mislite da blefira?
Mislim da laže, kao i o mnogim stvarima. Zapadni vojni analitičari koji prate akcije ruskih snaga primetili su da se Rusija trenutno suočava s veoma ozbiljnim nedostatkom ljudstva. Takođe, izgubili su oko trećinu snaga s kojima su prvobitno planirali da poraze Ukrajinu. Procene ruskih žrtava su neprecizne, ali verovatno je da imaju oko 20.000 mrtvih i možda oko 60.000 ranjenih. Povrh toga, tu su i ratni zarobljenici. Za zemlju veličine Rusije, to je zaista prilična vojna katastrofa.
S obzirom na to da su Rusi ostvarili veoma marginalne uspehe za dva meseca otkako su počeli da se fokusiraju na Donbas, ja zapravo mislim da oni nemaju mnogo rezervi i da Putin blefira kada kaže da nisu ni počeli.
Šta mislite da bi mogla da bude uspešna strategija za Ukrajinu?
Najrealnija strategija u ovom trenutku jeste fokusiranje na jug, ponovno otvaranje pristupa Ukrajine Crnom moru zauzimanjem Hersona i drugih luka na Azovskom moru. To je važnije od Donbasa. Mislim da će vraćanje Donbasa biti prilično teško izvodljivo u narednih nekoliko meseci, ali pravi napredak na jugu mogao bi da bude vidljiv do kraja leta. Za Ukrajinu je zaista veoma važno da povrati taj pristup moru, tako da može da nastavi izvoz svojih poljoprivrednih proizvoda iz crnomorskih luka i prekine rusku blokadu Odese.
Na koji način bi se situacija promenila ako bi Donald Tramp ponovo bio izabran za predsednika SAD?
Ukoliko se Donald Tramp vrati 2024. godine, to će rešiti sve probleme Rusije, jer je on očigledno posvećen povlačenju SAD iz NATO. Rusija bi postigla svoje glavne ciljeve jednostavno tom promenom u američkoj politici. Zato mislim da je zaista važno da Ukrajina postigne neki napredak i tokom leta povrati vojni zamah, jer jedinstvo na Zapadu zavisi od onih ljudi koji veruju da je moguće vojno rešiti taj problem u bliskoj budućnosti. Ako oni počnu da osećaju da se Ukrajina suočava sa zastojem koji se produžava unedogled, onda mislim da će jedinstvo početi da se urušava i da će biti sve više poziva Ukrajini da se odrekne teritorije kako bi zaustavila rat.
Kako vidite Rusiju u široj globalnoj perspektivi? Kakav je to politički režim?
Više od bilo čega drugog, ona u ovom trenutku zapravo liči na nacističku Nemačku. Njena jedina ideologija je neka vrsta ekstremnog nacionalizma, ali manje razvijena od nacističke. To je takođe veoma slabo institucionalizovan režim – sve se vrti oko jednog čoveka, Vladimira Putina, koji kontroliše sve velike poluge moći.
Ako to uporedite s Kinom, može se reći da je veoma, veoma različita. Kina ima veliku Komunističku partiju sa 90 miliona članova, ima dosta unutrašnje discipline. U slučaju Rusije nema te vrste institucionalizacije i zbog toga ne mislim da je to stabilan režim. Nema jasne ideologije koju on može da širi van zemlje i smatram da su u tom režimu jednostavno ljudi koji iz različitih razloga ne vole Zapad.
Nakon 30 godina od vaše knjige o kraju istoriji, da li imate nova shvatanja o tom konceptu?
Nalazimo se u drugačijoj situaciji od one u kojoj smo bili pre 30 godina. U poslednjih nekoliko godina došlo je do nazadovanja demokratija širom sveta, uključujući SAD i Indiju, i neke druge velike demokratske zemlje. Ali progres u istoriji nikada nije bio linearan. Preživeli smo ogromne neuspehe 1930-ih, imali smo velike zastoje 1970-ih, s naftnom krizom i inflacijom.
Ipak, ideja istorijskog progresa nije mrtva. Ponekad ima zastoja, ali osnovne institucije i ideje su jake. Opstale su veoma dugo i očekujem da će i dalje opstati.
Koliko rat u Ukrajini i druge goruće političke krize zasenjuju globalniju i opasniju klimatsku krizu?
Očigledno je da je kratkoročna potreba za energentima dovela do oživljavanja fosilnih goriva i usporila napredak ka smanjenju emisija ugljen-dioksida. Ali, to je privremeni zastoj. Mislim da se oba ta problema moraju rešavati, nije to izbor između jednog ili drugog. Zaista se oba moraju shvatiti ozbiljno. Ali klimatska kriza se postepeno pogoršava i ostaće sa nama i za buduće generacije. Zato ne mislim da je činjenica da se sada krećemo unazad nužno i konačna pozicija u kojoj ćemo završiti.
Tagovi
