Mnogo problema ima u BiH, ali nijedan od njih danas ne opravdava postojanje „vaspitača“ u vidu Visokog predstavnika, piše Frankfurter algemajne cajtung. List je pričao sa aktuelnim i dva bivša Visoka predstavnika.
Visoki predstavnik u BiH je na papiru daleko najmoćniji čovek u toj zemlji, piše Frankfurter algemajne cajtung u nedeljnom izdanju. Na toj poziciji, koju list naziva „najčudnijom političkom funkcijom“ u Evropi, od sredine 2021. nalazi se bavarski konzervativac Kristijan Šmit.
„Njegova ovlašćenja kao da potiču iz arsenala autokratije: Šmit može da smenjuje činovnike i demokratski izabrane političare, može da dekretom donosi zakone ili ih potezom pera poništava – i nijedna domaća institucija ga u tome ne može sprečiti“, piše list.
List ocenjuje da su ta „kvazi-diktatorska“ ovlašćenja imala opravdanja neposredno posle sukoba, dok su „gospodari rata još vršljali opustošenom zemljom“.
„Ali već duže od dve decenije u Bosni nije bilo nasilnih etničkih sukoba“, podseća novinar Mihael Martens u svom članku. „A ipak se ponaša kao da u Sarajevu svaki dan počinje pucnjavom. Visoki predstavnik i dalje ima moći kao da je Bosna karipska plantaža šećerne trske iz pretprošlog veka.“
U razgovoru za FAZ, Šmit kaže da je na ovoj funkciji pretrpeo tolike političke uvrede koje nije doživeo tokom tridesetogodišnje političke karijere u Bonu i Berlinu. „Lični napadi i sve što se ovde govori u političkoj borbi, te uvrede, takvih su razmera da bi u Berlinu mogli da okončaju nečiju karijeru“, dodaje Šmit.
Kako pojašnjava list, Šmit tu ne misli na sprdnju na njegov račun koju je nedavno odaslao satirični šou Drugog programa nemačke televizije. O tome je inače bilo i rasprave u nemačkim medijima, jer je utvrđeno da je u toj emisiji bilo mnogo netačnosti. „U poređenju sa onim što Šmit o sebi čuje u Bosni, emisija je bila bezazlena“, ocenjuje FAZ.
„U Bosni ga psuju kao nacistu, gaulajtera, ili Gestapovog policajca, povlače se paralele između njegovog obnašanja funkcije i holokausta. Povod za takve izlive bila je promena izbornog zakona koju je Nemac naložio prošle godine“, podseća se u tekstu na promene u izboru predstavnika jednog od dva doma Federacije BiH koje hvale Hrvati, a napadaju Bošnjaci.
Upitan da slabije upućenoj publici objasni šta je tačno hteo da postigne, Šmit priča duže od deset minuta i to još nije ceo odgovor. „Šira publika bi se izgubila već posle par rečenica objašnjenja. Ima ljudi koji znaju da komplikovane stvari objasne jednostavno. Kristijan Šmit nije jedan od njih“, piše FAZ. „To mu šteti, jer njegovi protivnici radikalno uprošćavaju, prikraćuju i izvrću činjenice. Tako neupućenima često deluju ubedljivije.“
Kako dalje piše novinar Martens, interesantno je da Šmitovim kritičarima promiče pravi „skandal“ – ne to šta Šmit tačno propisuje u BiH, nego činjenica da jedan čovek uopšte može da propisuje bilo šta. List to naziva „modernom formom kolonijalizma“.
„Zemlja godinama pripada Savetu Evrope, u njoj nema političkih zatvorenika, u zatvorima se niko ne muči, bez opasnosti se mogu kritikovati sve partije, postoje šareni medijski krajolik i redovni demokratski izbori koji na svim nivoima ove federalne države vode mirnim smenama vlasti i formiranju koalicija“, nabraja FAZ. Sa kojim pravom u takvoj zemlji postoji „nedodirljivi guverner“, pita se list.
„Nije da u Bosni nema kritika ovog stanja. Ali u Evropi malo ko sluša. Više pažnje dobija narativ o haotičnoj balkanskoj državi u kojoj samo zapadni vaspitač može da poduči domoroce redu i razumu“, dodaje se u članku.
FAZ je o tome upitao i Karla Bilta, bivšeg švedskog premijera koji je bio prvi Visoki predstavnik u BiH. „Najmanje jednu deceniju je ova funkcija deo problema u BiH“, rekao je Bilt i ponovio da funkciju treba ukinuti.
Na argument nekih, da Visoki predstavnik postoji da bi sprečio secesiju Republike Srpske, Bilt kaže: „Raspad Bosne se sprečava tako što se obezbedi da nijedna druga zemlja nikada ne prizna neku secesiju.“
Slično se o poziciji Visokog predstavnika izražava i Volfgang Petrič, austrijski diplomata koji je bio na toj poziciji u BiH (1999-2002). „Ovlašćenja su bila smišljena kao mera za slučaj nužde kako bi se sprečio ponovni pad zemlje u rat. To je tada bilo nužno, a danas je zgaženo vremenom. Uprkos mnogim problemima, Bosna je danas kao država stabilnija nego na početku milenijuma“, kaže Petrič za FAZ.
List zaključuje da je Šmit pogrešan čovek na pogrešnom mestu jer niko, kako god se zvao, ne može biti dobar kandidat za čelo „jedne kolonijalističke institucije u jednoj evropskoj demokratiji godine 2023.“
„Šmit, koji za svoj rad biva bogato obeštećen grofovskom petocifrenom platom (koja je, razume se, oslobođena poreza), stvar naravno vidi drukčije. Drži sebe i svoju funkciju i dalje neophodnim. Malo ko se odriče kolonija dobrovoljno“, zaključuje FAZ.
Tagovi
