Ima i onih koji u potezima Ibn Salmana vide delovanje šaha Reze Pahlavija pre 60 godina u Iranu i pokretanje tzv. Bele revolucije koja je imala za cilj vesternizaciju i sekularizaciju zemlje. U šahovom Iranu žene ne samo da su mogle da se oblače kako žele već su i zauzimale veoma važne pozicije u društvu. Kao ni Ibn Salman, ni Reza Pahlavi nije vezivao napredak i davanje prava i sloboda ženama sa demokratizacijom društva, odnosno poboljšavanje uslova za život građana, njihovih sloboda i prava, nisu ograničavali ili ugrožavali apsolutističku vlast suverena. Ključna razlika između Reze Pahlavija i Ibn Salmana je u opoziciji, ili još bolje rečeno opozicijama. Iranski monarh se sa reformama zamerio svima i prouzrokovao je masovne demonstracije: liberali i demokrate nisu bili zadovoljni jer nije vodio zemlju ka demokratizaciji i slobodi, komunisti jer je vezivao zemlju za SAD, a nije odgovarao ni islamistima predvođenim Ruholahom Homeinijem koji su zagovarali islamsku republiku. Napadi Homeinija na Pahlavijeve reforme 1963. godine doneli popularnost ajatolahu koja će mu 16 godina kasnije otvoriti vrata vlasti.
Ibn Salman nije izložen rizicima s kojima je morao da se suočava persijski lider. U Saudijskoj Arabiji nisu dozvoljene demonstracije, čak ni kada su provladine. Kraljevska familija ne želi da bilo ko stekne utisak da u Saudijskoj Arabiji nešto može da se promeni na ulici. Takođe, broj liberala i demokrata je na nivou statističke greške, Muslimanska braća nisu nikada bila slabija, a imami i drugi verski velikodostojnici su pod kontrolom na Arabijskom poluostrvu. Conditio sine qua non za realizaciju Ibn Salmanove „Vision 2030“ jeste stabilan i miran region. Futuristička zona Neom, velika kao Vojvodina i grad Beograd zajedno, na granici sa Jordanom i Izraelom i megalomanska turistička struktura na Crvenom moru nemaju mnogo smisla ako bukte ratovi na Bliskom istoku – od Sirije i Libana, preko Gaze i Zapadne obale, do Jemena. Nova spoljna politika Rijada usmerena je ka pacifikaciji Bliskog istoka. Uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Iranom, odbijanje da učestvuje u međunarodnoj koaliciji protiv Huta, nastavak pregovora sa Jerusalimom o međusobnom priznavanju, normalizacija odnosa sa Turskom i Sirijom, ulazak u BRICS, jačanje odnosa sa Vašingtonom u poslednjih par meseci, otvaranje prema EU i sve obimnije investicije u Afriku, posebno u Egipat, dokaz su da Ibn Salman ozbiljno misli da pozicionira svoje kraljevstvo kao most između istoka i zapada i severa i juga. U planovima Rijada je da se realizuje kolektivni regionalni bezbednosni prsten koji bi garantovao sigurnost svim državama u regionu, uključujući i Izrael.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 650Nedeljnik 650
Tagovi
