Neobično jasnim rečima ministri spoljnih poslova G7 poslali su poruke Kini i Rusiji: Peking mora da prekine sa svojom agresivnom težnjom za moći, a upućen je još jedan sličan signal – šefu Kremlja Putinu.
Grupa ekonomski jakih demokratija, G7, nedvosmisleno je pozvala Kinu da se pridržava međunarodnih pravila. „Podsećamo Kinu na potrebu da se pridržava ciljeva i principa Povelje Ujedinjenih nacija i da se uzdrži od pretnji, prinude, zastrašivanja ili upotrebe sile“, navodi se u zajedničkom saopštenju usvojenom na kraju sastanka ministara spoljnih poslova G7 u Karuizavi, u Japanu.
Jasne kritike upućene su i na račun akcija Pekinga u Južnom kineskom moru. „Ne postoji pravni osnov za kineske ekspanzivne pomorske pretenzije u Južnom kineskom moru i protivimo se vojnim aktivnostima Kine u regionu“, navodi se u završnom dokumentu.
Ukrajina će biti podržana „koliko god bude bilo potrebno“
Odlučne reči upućene su i Rusiji. Države G7 spremne su da pooštre sankcije Moskvi zbog agresivnog rata protiv Ukrajine: „Ostajemo posvećeni jačanju sankcija Rusiji.“ G7 će takođe „intenzivirati koordinaciju kako bi se sprečile isporuke oružja Rusiji od strane trećih strana“.
Takva akcija može da bude preduzeta protiv onih koji materijalno podržavaju rat Rusije protiv Ukrajine. G7 je pozvala Moskvu da se odmah i bezuslovno povuče iz susedne zemlje. Ukrajina će u odbrani od agresora biti podržana „koliko god bude bilo potrebno“.
Svako rešenje sukoba mora da obezbedi da Rusija plati štetu koju je sama izazvala, navodi se u zaključcima i ujedno dodaje da ratni i drugi zločini, kao što su napadi na civile i kritičnu civilnu infrastrukturu, ne smeju da ostanu nekažnjeni.
Osuda ruske „nuklearne retorike“
G7 je ponovo potvrdila svoju posvećenost svetu bez nuklearnog oružja. Ujedno je izražena i zabrinutost zbog spremnosti Rusije da sprovede nuklearne testove i suspenduje učešće u sporazumu „Novi START“ kojim se ograničavaju nuklearni arsenali SAD i Rusije.
Na sastanku u Japanu osuđena je ruska „neodgovorna nuklearna retorika i njena pretnju da će razmestiti nuklearno oružje u Belorusiji“. U završnoj deklaraciji se upozorava: „Svaka upotreba hemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja od strane Rusije imala bi ozbiljne posledice.“ Prošlog meseca, ruski predsednik Vladimir Putin najavio je da će njegova zemlja razmestiti strateško nuklearno oružje u Belorusiji.
Zabrinutost zbog kineskog nuklearnog arsenala
G7 je zabrinuta i zbog „aktuelnog i ubrzanog širenja kineskog nuklearnog arsenala i razvoja sve sofisticiranijih sistema“ koji mogu da nose atomsko oružje. Kina je pozvana da se „brzo angažuje u pregovorima sa SAD o smanjenju strateškog rizika i unapređenju stabilnosti kroz veću transparentnost kineske politike, planova i mogućnosti nuklearnog oružja“.
Zemlje G7 zauzele su i stav o stanju ljudskih prava u Kini. One su zabrinute zbog kršenja ljudskih prava na Tibetu, u zapadnoj kineskoj provinciji Sinđang. Kineske vlasti već dugo optužuju za sistematsku represiju nad muslimanskim Ujgurima u Sinđangu.
Uprkos kritikama, zemlje G7 žele da rade sa Kinom na globalnim izazovima kao što su klimatske promene. One su spremne da „izgrade konstruktivne i stabilne odnose kroz dijalog i promovišu globalni ekonomski oporavak i razmenu na obostrano koristan način“, navodi se u zaključcima.
Pripreme za samit G7 u Hirošimi
Domaćin sastanka, japanski ministar spoljnih poslova Jošimasa Hajaši, izrazio je zadovoljstvo rezultatima sastanka G7. Bio je to, kaže, „veliki uspeh“, jer je „potvrdio naše čvrsto protivljenje pokušajima da se promeni status kvo“, rekao je Hajaši po pitanju ruskog rata protiv Ukrajine i težnje Kine za moći.
Pored Nemačke i Japana, u grupi sedam ekonomski jakih zemalja su i Francuska, Italija, Kanada, SAD i Velika Britanija. Grupi trenutno predsedava Japan. Sastanak u letovalištu Karuizava poslužio je i za pripremu samita šefova država i vlada G7 koji će se održati u maju u Hirošimi, a kojem će prisustvovati i nemački kancelar Olaf Šolc.
Tagovi
