Kakvo mesto u istoriji zauzimaju ovi parlamentarni izbori ako se stvar postavi ovako: na izborima sa istorijski najmanjom izlaznošću, vladajuća stranka nije osvojila najviše glasova od kada se u Srbiji slobodno glasa, ni po broju glasova, a kako stoje stvari ni u procentima? SNS je prema prvim procenama osvojio 62 do 63 odsto glasova, ili nešto više od dva miliona glasova na izlaznosti od 49 do 50 odsto – zavisi koga slušate – a DOS je, eto, 2000. godine imao 2,4 miliona, ili nešto više od 64 odsto.
Priča o istorijski najboljem rezultatu je, dakle, vrlo podložna dubokoj polemici, što bi, imajući u vidu kontekst održavanja ovih korona-bojkot-izbora ipak pretilo da skrene u praznoslovlje. Kada se uđe u igru brojeva, a mnogo je tu prostora za spinovanje i samo od ugla posmatrača – posebno kada se stvari stave u kontekst – zavisi da li je pobeda SNS-a „istorijska i neponovljiva“, kako je to lider stranke rekao u pobedničkom govoru, u nedelju uveče, uz srk slavljeničkog šampanjca. Istorija se na ovim izborima ne krije u brojevima…
Psihološke igre oko izlaznosti ne zadiru u suštinu kraha demokratskog pluralizma koji je Srbija u nedelju doživela. Jer niti je uspeh bojkota veći ako je izlaznost 51 odsto, niti bi sa 49 odsto vlastima, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na čelu, bilo teže da, uprkos ili baš zahvaljujući dva miliona glasova, pobegnu od bojkotaške pretkosovske kletve koja glasi „igraj se sam“…
***
Kako je Vučić još jednom sam „prešao igricu“?
Da li je ovo kraj višepartijskog sistema u Srbiji? Demokratske stranke? Opozicije?
Još samo 646 dana do narednih izbora. Da li opozicija ima plan kako da iskoristi svaki dan i pronađe kandidata koji može da se suprotstavi Vučiću?
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 25. JUNA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
Tagovi
