Gardijan: Kanadska policija spremala se da puca na Indijance koji se protive izgradnji gasovoda na njihovoj zemlji

Kanadska policija pripremala se da puca na kanadske indijance koji su blokirali izgradnju gasovoda na severu Britanske Kolumbije u Kanadi, piše Gardijan na osnovu dokumenata u koje je imao uvid.

Strategija za vojnu raciju na zemlju na kojoj živi narod Wet’suwet’en pokazuje da su komandanti nacionalnih policijskih snaga Kanade RCMP naveli da je „neophodan smrtonosni nadzor“ – u prevodu, postavljanje snajpera.

Komandanti su takođe naredili oficirima da „koriste koliko god nasilja žele“ kako bi uklonili barijeru koju su podigli kanadski Indijanci u pokušaju da povrate kontrolu nad svojim teritorijama i zaustave izgradnju 670 km dugog gasovoda.

U drugom dokumentu u koji je Gardijan imao uvid, navodi se da će hapšenja biti neophodna za „sterilisanje područja“.

U centralnoj Britanskoj Kolumbiji, grupa Indijanaca već 6 godina pruža žestok i uspešan otpor vladi Kanade i velikim naftnim kompanijama.

Grupa je prethodno podigla “Unist’ot’en” kamp, u kojem svi članovi obitavaju još od početka sukoba, a kontrolni punkt blokira jedini prilaz njihovoj zemlji, 750 km severno od Vankuvera. Ovaj prilaz na kojem je RCMP u januaru uhapsio više od desetoro ljudi udaljen je od prvog kampa oko 22 km.

Portaprol RCMP nije komentarisao sadržaj iz dokumenata, ali je naveo da će policijske snage ostati na ovom području „sve dok to bude bilo neophodno“.

U njima se još navodi da su policijske snage angažovale opremu za nadzor, teško naoružane policijske patrole, helikopter, dronove, i kamere osetljive na toplotu, između ostalog. Takođe, medijima nije dozvoljen pristup.

Indijanci su još u startu stavili do znanja kanadskoj vladi i naftnim kompanijama da neće dozvoliti izgradnju naftovoda preko njihove zemlje, ali i da je zaposlenima u naftnim kompanijama, kao i kanadskoj policiji, zabranjen boravak na indijanskoj teritoriji.

Ono što ovaj slučaj čini još zanimljivijim je to što za razliku od većine Indijanaca u Kanadi i SAD, koji su tokom kolonizacije prevareni ili primorani da potpišu predaju zemlje kolonizatorima, lokalna plemena kanadske regije “Wet’suwet’en” nikada nisu potpisala takav papir, i shodno tome tvrde da kanadska vlada nema jurisdikciju nad ovom teritorijom.

U presudi Vrhovnog suda Kanade 1997. godine čak se navodi da urođenici nikada nisu predali 22.000 km kvadratnih svoje teritorije.

Sa druge strane, Kanada tvrdi da je vlasništvo nad tim zemljištem državno, ali nije u stanju da potkrepi svoju tvrdnju bilo kakvim dokazom.

U oktobru 2014. godine, kanadske vlasti su dale zvanično odobrenje naftnim kompanijama da otpočnu izgradnju “Coastal TransLink” naftovoda preko indijanske teritorije, ali otpor “Unist’ot’en” kampa još ne uspevaju da slome.

Indijanci odbijaju da puste na svoju teritoriju zaposlene u naftnim kompanijama kao i organe reda. U dokumentu u koji je Gardijan imao uvid se i navodi da su naoružani, ali za lov i da nema nikakvih indikacija da bi mogli da iskoriste vatreno oružje protiv policije.

Plemena tvrde da kanadski zakon na ovoj teritoriji nije važeći, dok za svaku posetu njihovoj teritoriji mora biti izdata dozvola od strane pripadnika grupe.

Indijanci “Wet’suwet’en” imaju dobar razlog da veruju kako bi naftovod mogao da ugrozi njihovu zemlju i resurse. Prema jednoj studiji Polaris instituta, Enbridge”, jedna od kompanija kojoj je vlada Kanade odobrila izgradnju naftovoda, imala je 804 slučaja curenja nafte između 1999. i 2010. godine, što je rezultiralo sa 161.475 litara prolivene nafte.

Sem toga, ispitivanja od strane Nacionalnog Energetskog Odbora Kanade potvrđuju da će projekat izazvati ozbiljne negativne posledice po “atmosferu, retke biljke i ekološke zajednice, stare šume, zemljište, močvare, Grizli medvede, vodozemce, slatkovodne ribe i riblja staništa, površinske i podzemne vode, morske sisare, morske ribe i riblje staništa, morske vode, morsku vegetaciju, i morske ptice “.