Gardijan o Albancima na severu Kosova

Sedeći za praznim crnim stolom, u maloj beloj sobi na severu Kosova, gradonačelnik Izmir Zećiri još se navikava na blistavu međunarodnu pažnju. „Nije mi bila namera da budem poznata ličnost“, kaže on dok mu mobilni telefon zvoni iznova i iznova. „Mislili smo da će se više ljudi kandidovati, a nismo ni pomislili da možemo da pobedimo.”

Zećiri je jedan od nekoliko stotina etničkih Albanaca u opštini Zubin Potok sa srpskom većinom, a njegova kandidatura na aprilskim izborima bila je simboličan gest. Ali, kada je Srpska lista, stranka koju podržava Beograd i koja kontroliše veći deo javnog života u severnim opštinama sa srpskom većinom, odlučila da bojkotuje glasanje i naredila srpskim biračima da ga slede, Zećiri se našao u srcu oluje, kako prenosi Gardijan.

Osvojio je 197 glasova, uz izlaznost od 6%, 17 glasova više od svog jedinog protivkandidata, pa je prošle nedelje položio zakletvu. Albanski gradonačelnici su takođe položili zakletvu u tri druge severne opštine nakon još manjeg odziva.

Srbi koji bojkotuju, besni zbog mogućnosti da će njima vladati etnički Albanci, izašli su na ulice nakon što je premijer Aljbin Kurti naredio novim gradonačelnicima da zauzmu svoje funkcije. Tenzije su bile toliko visoke da su specijalne jedinice policije morale da ih dovode u svoje kancelarije.

U ponedeljak su mirovne snage NATO-a, zabrinute da bi sukobi mogli eskalirati, poslali trupe u gradske većnice. Sačekali su ih demonstranti među kojima su bili maskirani ljudi sa oružjem i eksplozivom. Simbol Z koji je sada sinonim za rusku invaziju na Ukrajinu takođe je iscrtan preko vozila. Trideset vojnika NATO-a je povređeno.

Nasilje je uznemirilo SAD, najvažnijeg međunarodnog saveznika Kosova. Vašington je zamerio Kurtiju što je naredio gradonačelnicima da uđu u njihove kancelarije i pozvao na deeskalaciju. Da podvuče poruku, američki ambasador Džef Hovenije saopštio je da je Kosovo isključeno sa zajedničke vojne vežbe i da su bilateralni odnosi narušeni.

Ali, analitičari su iznenađeni ovakvom reakcijom. „Nije kosovska policija ili vlada povredila desetine mirovnih snaga NATO-a. To su bile naoružane srpske grupe“, rekao je Tobi Vogel, analitičar regionalne politike. SAD i njihovi saveznici izdvajaju Kosovo kada su ranije rekli da su izbori u skladu sa zakonima zemlje, dodao je on. „Kada se to dogodilo, mislim da Kurti zaista nije imao mnogo izbora osim da prisili ove gradonačelnike da sede u svojim gradskim većnicama.”

Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, deceniju nakon kampanje etničkog čišćenja predsednika Srbije Slobodana Miloševića protiv većinskog albanskog stanovništva. To je kulminiralo u ratu 1998-99, koji je na kraju okončan NATO kampanjom bombardovanja.

Većina zapadnih zemalja, uključujući Veliku Britaniju i SAD, priznaje suverenitet Kosova, ali Srbija i njeni saveznici Rusija i Kina ne. Srbi i dalje čine najveću manjinu na Kosovu, sa oko 5% stanovništva, i oni su većina u četiri severne opštine.

Zećiri, lokalni politički aktivista koji se već jednom kandidovao za gradonačelnika, izbegao je najgore nemire ignorisanjem naredbe Kurtija – koji vodi drugu političku stranku – da preuzme funkciju u gradskoj većnici Zubinog Potoka. Umesto toga, smestio se u Čaberu, albanskom selu gde nije bilo protesta.

Kao i mnogi na Kosovu, on veruje da su neki demonstranti povezani sa organizovanim kriminalom. „Bila je to prilično stresna nedelja“, rekao je on.

„Još uvek smo u fazi stvaranja našeg novog kabineta, tako da je bilo loše videti revolt koji su izazvale ove kriminalne bande… njihove akcije su protiv našeg ustavnog poretka.”

Novinari na terenu izvestili su o mnogim napadima, pretnjama i zastrašivanju, što je sugerisalo više od spontane pobune.

„Živimo sa ogromnom nesigurnošću, u stalnom stresu zbog toga šta će se dogoditi“, rekao je 62-godišnji Ešref Ferizi dok je vodio unuka do škole. „U ovih poslednjih 20 godina, nikada nismo osetili slobodu kao ostatak Kosova.

Najnoviji nemiri se mogu pratiti do spora oko registarskih tablica automobila, koji je zapravo bio spor o suverenitetu. Prošlog novembra, Srbi u javnim institucijama Kosova pridružili su se protestu protiv novih pravila koja zahtevaju da sva vozila imaju kosovske tablice. Za mnoge je korišćenje tablica izdatih u Prištini jednako priznavanju nezavisnosti Kosova.

Kurti, koji je preuzeo vlast na listi za borbu protiv korupcije 2021. sa rekordnih 50% glasova, sproveo je pravila o registarskim tablicama. Ključni deo njegove reformske agende uključivao je stav „reciprociteta“ prema Srbiji, posle više od decenije pokušaja da se normalizuju odnosi pod okriljem EU.

Vogel takođe veruje da, iako je bilo iskrenog izraza besa od strane lokalnih Srba zbog mogućnosti da njima upravljaju albanski gradonačelnici za koje nisu glasali, jasno je da je barem deo prošlonedeljnog nasilja organizovan i usmeren negde drugde.

„Ništa se zaista ne dešava u opštinama sa srpskom većinom bez odobrenja ili uputstva Beograda“, rekao je on. „To ne znači da je sve što se dešavalo tokom demonstracija… direktno naredio Beograd. Ali nijednoj istinskoj lokalnoj političkoj snazi neće biti dozvoljeno da se pojavi osim ako nije u potpunosti usklađena.”

Nakon dodatnog pritiska evropskih i američkih lidera, Kurti je nagovestio da je otvoren za održavanje novih lokalnih izbora u pogođenim opštinama, ali on insistira da se mora „trenutno okončati nasilje rulje koju sponzoriše Beograd“.

Za sada, plavo-žuta zastava Kosova se prvi put vijori iznad glavne zgrade opštine Zubin Potok. Ali bilo bi ga lako promašiti usred srpske crvene, bele i plave boje koja krasi skoro sve druge bandere i balkone oko centralnog gradskog trga.

Neposredno naspram opštine, trospratni Dom zdravlja ima srpsku zastavu okačenu od krova do ulice. Ispod, desetine demonstranata skrivaju se od sunca u improvizovanim kampovima, puštajući muziku koja potvrđuje centralnu ulogu Kosova u srpskom folkloru.

Jedna protestantkinja, koja je odbila da bude imenovana, rekla je da želi da kosovska policija ode. „Zašto su oni ovde? Ovo nije njihovo mesto“, rekla je ona. „Šta tamo radi ta kosovska zastava? Mi to ne želimo. Imamo svoju.”