Glavni predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini upozorio je da je zemlja u neposrednoj opasnosti od raspada i da postoji „veoma realna“ perspektiva povratka ratnih sukoba, piše Gardijan.
U izveštaju Ujedinjenim nacijama koji je Gardijan imao prilike da pročita Kristijan Šmit, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, rekao je da „ako srpski separatisti izvrše svoju pretnju o ponovnom stvaranju sopstvene vojske, cepanjem nacionalnih oružanih snaga na dva dela, u Bosnu bi moralo da bude vraćeno više mirovnih snaga kako bi sprečile da situacija skilzne u novi rat“.
Međunarodne mirovne dužnosti u Bosni trenutno vrše preostale snage EU (Eufor) od 700 vojnika, piše Gardijan, dodajući da „NATO i dalje formalnu kontrolu sa sedištem u Sarajevu“. Godišnji mandat i jednim i drugim snagama trebalo bi da se obnovi ove nedelje u Savetu bezbednosti UN, ali Rusija je zapretila da će blokirati rezoluciju ukoliko se ne uklone svi detalji u vezi sa visokim predstavnikom, podrivajući Šmitov autoritet kao kontrolora Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine.
U svom prvom izvještaju otkako je stupio na tu funkciju u avgustu, Šmit, bivši ministar u nemačkoj vladi, upozorio je da se Bosna suočava sa “najvećom egzistencijalnom pretnjom u posleratnom periodu”.
Kako piše Gardijan, lider bosanskih Srba Milorad Dodik preti da će se povući iz institucija na državnom nivou, uključujući vojsku izgrađenu uz međunarodnu pomoć u poslednjih četvrt veka. Gardijan dodaje i da je Dodikov plan da „rekonstruiše srpske snage“.
Policija Republike Srpske izvela je prošlog meseca „protivterorističke“ (navodnike je stavio Gardijan) vežbe na planini Jahorini, piše britanski list navodeći da su „odatle srpske snage bombardovale Sarajevo tokom opsade“.
„Ovo je jednako secesiji bez njenog proglašenja“, napisao je Šmit u izveštaju dostavljenom generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu u petak. On je rekao da Dodikovi postupci „ugrožavaju ne samo mir i stabilnost zemlje i regiona, već – ako na njih ne odgovori međunarodna zajednica – mogu dovesti do poništavanja samog Dejtonskog mirovnog sporazuma”.
Visoki predstavnik je rekao da je moguće da će doći do „sukoba između bosanskih nacionalnih agencija za sprovođenje zakona i policije Republike Srpske“.
„Ukoliko se oružane snage BiH rascepe na dve ili više armija, nivo međunarodnog vojnog prisustva bi zahtevao novu procenu“, upozorio je Šmit.
Čak i ako se mandat EUFOR-a obnovi, u EU nema mnogo želje da se pojačaju snage koje su ostale u Bosni. Neke zemlje članice, posebno Mađarska, podržavaju Dodika, piše Gardijan.
„Mislim da je spreman da se kocka sa mogućnošću da, koliko god da je to neverovatno, može da se izvuče tako što će brzo kreirati nove činjenice na terenu i računati na ideju da će konfuzija i odlaganje zahvatiti i Sarajevo i međunarodnu zajednicu. I na kraju ne bi bilo nikakvih značajnih međunarodnih posledica”, rekao je Jasmin Mujanović, politikolog poreklom iz Bosne.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar rekao je u Kongresu prošle nedelje da SAD rade sa EU kako bi se „uverile da li postoje dokazi za bilo koje nezakonite ili bilo kakve destabilizirajuće akcije u Bosni i Hercegovini“.
Drugi analitičari iz BiH, zaključuje Gardijan, tvrde da je i ova priča samo „skretanje pažnje“ sa problema sa koronavirusom, zagađenjem i drugim životnim i egzistencijalnim pitanjima koja muče Bosnu i Hercegovinu.
Tagovi
