Gardijanova analiza: Kako je tragedija u Banjskoj stavila srpske ultrase „pod lupu“

Na gostujućoj tribini stadiona „Čika Dača“ u Kragujevcu fudbalski navijač sa kapuljačom i maskom je pozvao publiku da ustane na noge i podigne ruke. „Tri, dva, jedan“, odbrojavao je, a onda je nekoliko stotina navijača povikalo uglas „Kosovo je Srbija“.

Ovako je momenat pred početak meča opisao Gardijan.

Navijači u gostima bili su članovi Delija, poznatih ultrasa Crvene zvezde iz Beograda, koji su odavno na lošem glasu po izuzetnom nasilju i poznati po tvrdokornim nacionalističkim stavovima.

Da bi gledali utakmicu svog tima, navijači su prošle subote otputovali u industrijski grad Kragujevac, 90 minuta vožnje južno od Beograda.

Njihovo prosrpsko skandiranje aplaudirali su i ponavljali navijači domaćeg Radničkog 1923, sedeći na zidanim sedištima sa druge strane stadiona.

Pre poluvremena Delije su odmotale transparent na kome je pisalo: „Kad se vojska vrati na Kosovo“.

Nekoliko stvari na Balkanu otkriva nestabilnu etničku politiku u regionu koliko i fudbalski stadioni, gde navijači redovno uzvikuju psovke koje podsećaju na one koji su se mogle čuti tokom perioda etničkog čišćenja 1990-ih.

„Moramo da ih dokrajčimo“, rekao je pričljivi, mršavi navijač Crvene zvezde tokom poluvremena.

Nije mislio na sportskog protivnika svog tima, već na etničko albansko stanovništvo koje je proglasilo nezavisnost od Srbije pre 15 godina.

Navijači Crvene zvezde nosili su majicu sa likom Stefana Nedeljkovića, jednog od trojice etničkih Srba ubijenih tokom zasede koju su srpske paravojne formacije pripremile kosovskoj policiji.  Taj sukob izazvao je jednu od najozbiljnijih regionalnih kriza Beograda i Kosova u proteklih nekoliko godina.

Borba između kosovske policije i 30 naoružanih Srba koji su se skrivali u manastiru, na trenutak je pretvorila mirno selo na severu Kosova u ratnu zonu.

Oko 50.000 Srba koji žive na severu Kosova ne priznaju prištinske institucije i vide Beograd kao svoju prestonicu.

Oni su se često sukobljavali sa kosovskom policijom i međunarodnim mirovnim snagama, ali nasilje koje se dogodilo prošlog meseca bilo je najgore do sada u poslednjih nekoliko godina.

„Stefan je heroj i njegova smrt treba da se osveti“, rekao je navijač Crvene zvezde i pokazao na dres.

Ultranacionalizam je poznat teren za navijače Crvene zvezde. Osnivač tima je svojevremeno objasnio da članovi ovog tima predstavljaju „čuvare srpskog identiteta i pravoslavne vere“.

Međutim, kritičari srpskog lidera Aleksandra Vučića kažu da je predsednikova moćna kombinacija etničkog šovinizma i demagogije, koja liči na Vladimira Putina, omogućila da ultranacionalistička osećanja rastu i van srpskih fudbalskih stadiona.

„Deo mržnje koju promovišu huligani potpuno je normalizovan u društvu. Oni ne predstavljaju samo rubove, njihove antizapadne poruke odjekuju širom zemlje“, rekao je Vladimir Arsenijević, istaknuti srpski pisac koji je na čelu NVO Krokodil, grupe koja promoviše dijalog i pomirenje na zapadnom Balkanu.

Prošlogodišnja anketa je pokazala da je prvi put posle dve decenije, broj Srba koji se protive ulasku u EU veći od onih koji su za članstvo, i to svedoči o autoritarnoj i antizapadnoj retorici vlade u unutrašnjoj politici.

„Iako je ova zemlja formalno kandidat za pridruživanje EU, izgleda da je rastrzana između Zapada i Rusije, tradicionalnog slovenskog i pravoslavnog hrišćanskog saveznika. Dok je konsolidovao vlast, Vučić, i sam samoproglašeni bivši navijač Zvezde, postepeno je pretvarao Srbiju u autokratiju“, piše Gardijan.

Vučića protivnici poput Arsenijevića optužuju da je preuzeo kontrolu nad medijima preko državne telekomunikacione kompanije koja je kupila lokalne TV stanice, za koje Arsenijević kaže da su od vitalnog značaja za promovisanje kulture nasilja.

„Srpski lider je takođe nastojao da se udvara i sarađuje sa fudbalskim huliganima“, rekao je Džejms Montegju, istraživač koji je opširno proučavao nasilni, složeni svet ultrasa u Srbiji.

„Vučić je shvatio da je ovo moćan i opasan faktor koji može da napravi ili slomi predsednika“, rekao je Montegju.

„Kada je to potrebno, navijači mogu brzo da se mobilišu kako bi se ostvarili politički ciljevi. Nadležni pažljivo prate šta se peva na tribinama“.

Iako ultrasi Crvene zvezde više ne učestvuju direktno etničkom nasilju kao 1990-ih godina kada je ratni vođa Arkan upravljao grupom huligana, i dalje se pojavljuju u scenama, oni i dalje učestvuju u maltretiranju žena i ometanju LGBTQ aktivnosti.

Vučić vuče političke korene iz ekstremnog desničarskog nacionalizma, davao je intervjue o tome kako je bio na tribinama tokom mitske fudbalske utakmice između Crvene zvezde i zagrebačkog Dinama 1990. godine, koja se smatrala pravim početkom balkanskih ratova.

Dok šetate Beogradom, teško možete da ne primetite još jedan izraženi znak srpskog nacionalizma.

Među luksuznim buticima i hipster kafićima u gradu, lako možete da primetite proruske i ultranacionalističke murale, često koji su često izmešani sa licima fudbalskih navijača ubijenih u tučama i ozloglašenih ratnih zločinaca, od kojih se ističe bivši komandant bosanskih Srba Ratko Mladić.

„Život među ovim muralima truje um“, rekao je Arsenijević.

Jedna od osnovnih stvari u radu Krokodila jeste borba protiv ovakvih murala koji su iscrtani širom zemlje i koji, kažu iz ove organizacije „podržavaju mržnju, rasizam i seksizam“.

„Kada su im stalno pred očima ovi murali, čak i ljudi koji bi inače bili normalni prihvataju sve te poruke mržnje“, rekao je Arsenijević.

„Ovo ima direktan uticaj na političku situaciju sa Kosovom“, rekao je on.

Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative, nevladine organizacije koja radi na pomorenju etničkih zajednica, tvrdi da „oseća da su se međunacionalni između Albanaca i Srba pogoršali nakon poslednjeg sukoba.“

„Možete da vidite promenu u ponašanju ljudi. To je nešto što me brine.“

Ali uprkos rastućim tenzijama, analitičari smatraju da je malo verovatno da će Vučić poslati trupe preko granice i pripojiti region, čega se zapadni političari pribojavaju.

„Ne približavamo se novoj eskalaciji, neće biti rata sličnog onom 1990-ih“, rekao je Ivan Vejvoda, viši saradnik na Institutu za humanističke nauke u Beču.

Nakon upozorenja SAD da bi mogla da se suoči sa kaznenim merama za ono što je Bela kuća nazvala „neviđenim“ gomilanjem srpskih trupa i oklopa, Vučić je rekao da je povukao deo njenih trupa sa Kosova.

Ali, uprkos znacima da je neposredna kriza oko Kosova smirila, Arsenijević nije optimističan po pitanju budućnosti srpske politike.

Dok je Arsenijević pozdravio nedavne proteste protiv nasilja na kojima su se desetine hiljada ljudi okupile u Beogradu nakon dve tragedije u kojima je ubijeno 18 ljudi, naveo je i da strahuje da će srpsko društvo živeti u „konstantnim tenzijama“.

„Vlasti održavaju klimu nasilja“, rekao Arsenijević.