Gardijanova priča o zagađenju u Beogradu: „Vazduh može da se oseti i okusi…“

Sveobuhvatna analiza zagađenja vazduha u Evropi, koju je Gardijan nedavno objavio, pokazala je da više od 98 odsto Evropljana udiše vazduh koji Svetska zdravstvena ogranizacija kategoriše kao toksičan. Podatak koji još više zabrinjava jeste da najmanje dve trećine stanovnika Evrope živi u oblastima gde je indeks zegeđenja vazduha dvostruko veći od smernica SZO.

Rezultati analize (za nas) deluju još strašnije kada se pogleda prikaz na mapi. Kako se krećemo od zapada kontinenta ka istoku boje postaju tamnije, sve dok ne dođemo do Balkanskog poluostrva iznad koga gotovo da nema boje osim crne. Lider u regionu po ovom „crnom“ kriterijumu je Severna Makedonija, a ne zaostaju mnogo Srbija, Bugarska i Rumunija, međutim, ako se podaci primene na gradove, Beogradu nema ravnog.

„Vazduh u glavnom gradu Srbije, zemlji od sedam miliona stanovnika, koja stoji u redu za pridruživanje Evropskoj uniji, gori je nego u gotovo bilo kom drugom gradu u Evropi“, piše britanski list Gardijan.

Podaci pokazuju da se u Beogradu nalazi pet od 15 najzagađenijih kvartova kontinenta. Političke volje za rešavanje problema gotovo da nema, dok stanovnici kažu da vazduh mogu „osetiti i okusiti“.

Fabrike uglja, ogromne deponije, stara vozila i loši izbori grejanja stvaraju koktel toksičnih čestica koje završavaju u plućima i venama stanovnika grada, navodi se u tekstu.

Tokom letnjih meseci vazduh u Beogradu je u relativno stabilnom stanju. U poređenju sa Londonom ili Berlinom, zagađenje u tom periodu nije na mnogo višem nivou. Problem nastaje kada dođe zima i kada krene masovno sagorevanje fosilnih goriva u neuređenim pećnicama i kotlovima bez filtera koji slojeve toplog urbanog vazduha zarobe za zemlju. Grad tada postaje zagušen smogom kojeg blagi zimski nisu u stanju da oteraju.

Najnovija studija koju je finansiralo Ministarstvo nauke, analizirala je podatke o zagađenju za letnje mesece i procenila da su sitne čestice odgovorne za svaki peti moždani udar, svaki četvrti slučaj ishemijske bolesti srca i jedan od 11 slučajeva raka pluća.

Gardijan takođe piše da je sekretarijat grada za ekološku zaštitu ukazao da su njihovi podaci za zagađenje vazduha najrelevantniji za Beograd, i da je grad preduzeo niz mera da smanji zagađenje kao i da njihovi podaci pokazuju da nema povećanja u prosečnoj godišnjoj koncentraciji čestica PM10, ili u broju dana u kojima je pređena granična vrednost.

Beograd, kao i mnogi glavni gradovi republika koje su bile u sastavu Jugoslavije, ima zastarele termoelektrane koje koriste lignit što je među najprljavijim vrstama uglja. Podaci pokazuju da je u 2016. godini 16 termoelketrana u zapadnom Balkanu ispuštalo više sumpor dioksida nego 250 elektrana u EU.

Najgore zagađenje je u Obrenovcu, piše Gardijan, opštini na oko 25 kilometara od centra gde je najveći deo kompleksa termoelektrane Nikola Tesla. U 2019. godini vazduh je sadržao nivo čestica PM2.5, koji je bio pet puta veći od granica koje je odredila Svetska zdravstvena organizacija.

Problem se dodatno pogoršava zbog individualnih ložišta koji koriste prljavo gorivo. Većina zgrada u Beogradu izgrađene su pre više od 50 godina, tako da su instalacije za grejanje dotrajale. Više od 60 odsto grejanja u zemlji obezbeđuje gorenjem drva i uglja. Kao rezultat zimi građani često imaju izbor ili da ostanu u kući ili da udišu vazduh koji ubija.

Grad ipak pokazuje određene pomake u politici smanjenja zagađenja. Proteklih decenija Beograd je proširio mrežu daljinskog grejanja koji uglavnom radi na gas, i sklonio više od 1.000 bojlera, a u nekim naseljima se ugalj više ne koristi za grejanje.

Ipak, ljudi i političari zaboravljaju da je zagađenje problem kojim se treba baviti čitave godine, ne samo zimi kada zagađenje dostiže pik.