Gde je (potpuni) Bregzit godinu dana kasnije: Siromašna verzija, nedostatak radne snage, pad izvoza i utisak da su svi dobili manje od obećanog…

Baš na Novu godinu, kada nastupe radikalne odluke o „novom Ja“ i raskrsti sa ružnim dok se mašta o lepom, biće tačno godinu dana od kada je Velika Britanija u potpunosti napustila Evropsku uniju – politički, pravno, tržišno i carinski.

To je ono što su Boris Džonson i Majkl Gov – koji su vodili kampanju za napuštanje Unije – želeli. Tek tako potpuno i čisto izvan, kažu zagovrnici tvrdog izlaska, Velika Britanija bi mogla da nakalemi svoj puni potencijal i oslobodi se lanaca regulative i birokratije EU.

„Oslobođeni, mogli bismo da preuzmemo kontrolu nad našim granicama, našim novcem, našim zakonima. Mogli bismo da gledamo ka svetu i novom dobu otkrića, sklapajući trgovinske sporazume daleko od EU, stvarajući nove nivoe prosperiteta za Globalnu Britaniju.“

Pa, šta se od sijaset obećanja, godinu dana kasnije, ostvarilo…?

Ne mnogo!

Ostavka koju je prošle nedelje dao lord Dejvid Frost, ministar koji je nadgledao Bregzit, ukazuje da ponosno „vraćanje Britanije domovini“ stoji na staklenim nogama.

„Bregzit je sada izazov za vladu, u želji da se iskoriste mogućnosti koje nam pruža. Međutim, znate za moju zabrinutost zbog trenutnog pravca“, rekao je Frost premijeru Džonsonu u pismu povodom ostavke.

Postoje mišljenja pojedinih u britasnkoj Vladi, prema izveštaju Gardijana, kako je Frost posumnjao da Džonson nema pravi plan i nikakvu stvarnu i detaljnu ideju na koji će način Bregzit funkcionisati u stvarnosti – ogoljen, bez slogana i pompeznih naslova.

Takođe je bio frustriran zbog zastoja oko pitanja Severne Irske. Godinu dana nakon Bregzita, Velika Britanija i EU su i dalje u sporu oko protokola za Severnu Irsku koji su Frost i Džonson u sklopu sporazuma o povlačenju sami ispregovarali i pozdravili kao dobar način za rešavanje škakljivih graničnih problema.

Trenutno, Bregzit se čini „siromašnijim“.

Nedostatak radne snage u mnogim poslovnim sektorima nakon povlačenja radnika iz EU doprineo je takvom stanju.

Postoje pritužbe u određenim sektorima da im je obećano mnogo toga, a da nije dobijeno gotovo ništa. Britanski ribari se osećaju izdano. Poljoprivrednici nisu sigurni da će zamena subvencija i režima plaćanja biti dovoljno podsticajna. Mala preduzeća koja izvoze u EU su pogođena dodatnim troškovima i papirologijom.

Razmere ekonomske štete od Bregzita precizno je prikazala vladina Kancelarija za budžetsku odgovornost, koja predviđa da će izlazak iz EU umanjiti britanski dugoročni BDP za oko četiri odsto, u poređenju sa padom od oko 1,5 odsto koji će izazvati pandemija koronavirusa.

Zapravo, umesto da podstakne „domaće“ tržište, Bregzit ga koči.

Izvoz robe opao je za 14 odsto na godišnjem nivou u trećem kvartalu 2021. Prema Federalnoj federaciji za hranu i piće, izvoz hrane i pića opao je za 2,7 milijardi funti (15,9 odosto) u prva tri kvartala 2021, u poređenju sa nivoima pre pandemije. Rezovi su u velikoj meri posledica pada prodaje i izvoza robe u zemlje članice EU – u iznosu od 2,4 milijarde funti – što je direktna nuspojava novih barijera u trgovini sa EU, kao i tekućih efekata pandemije koronavirusa.

Rezultati se odnose na period pre primena novih pravila o uvozu iz EU, za koja čelnici preduzeća kažu da će dovesti do daljih ekonomskih slomova. Predviđeno je da novi propisi na snagu stupe u januaru 2022, i od tada će prehrambeni proizvodi iz EU biti pod dodatnim carinskom kontrolom.

Ipak, teško je detaljno razdvojiti šta je od konkretnih problema izazvano pandemijom, a šta je rezultat Bregzita.

Za Džonsona se poklapanje posledica Bregzita sa krizom izazvanom pandemijom kovid-19 pokazala kao zgodna u dva konteksta – štiteći ga od krivice i zamagljujući ekonomsku sliku. Međutim, britanski ekonomisti su uglavnom saglasni da će dugoročni ekonomski udar od Bregzita biti daleko veći nego kada je reč o pandemiji.

Još jedno od centralnih obećanja kampanje izlaska Britanije iz EU bilo je da će Ujedinjeno Kraljevstvo vratiti kontrolu nad svojim granicama. Ipak, tokom godinu dana tragičnih gubitaka života na kanalu, i nepristojnih rasprava između Francuza i Britanaca oko toga ko je kriv, ta tvrdnja sada deluje isprazno. Izbeglice koje su stacionirane na severu Francuske tvrde da im je Bregzit olakšao put ka Velikoj Britaniji. Izbeglice koje su pobegle iz zona sukoba – uključujući Avganistan, Iran, Irak i Eritreju – rekle su novinarima da činjenica da Velika Britanija više nije deo EU čini plovidbu opasnim morskim prelazima Lamanša „isplativijom“. Naime, više ne postoje pravni mehanizmi da izbegla lica budu vraćena natrag, u druge evropske zemlje.

Upitan kako mu se Bregzit čini sada, godinu dana kasnije, Čarls Grant, direktor istraživačkog centra Centra za evropske reforme kaže da su, ironično, najočigledniji uspesi za Džonsonvu vladu ostvareni u oblastima u kojima je uspela da ostane blizu EU – poput određenih revidiranja trgovinskih sporazuma. Slično je urađeno i u bilateralnim odnosima sa Japanom, Kanadom, Švajcarskom, Turskom i Južnom Korejom. Potpuno novi trgovinski sporazum potpisan je jedino sa Australijom.

Velika Britanija je, kaže Grant, takođe uspela da postigne sporazum o protoku podataka sa EU, iako bi polje uskoro moglo da bude ugroženo namerama vlade da „oslabi pravila o privatnosti podataka“.

Grant kaže da je Ujedinjeno Kraljevstvo oslabljeno i u drugim oblastima, posebice u pogledu svog uticaja i moći na evropskoj i svetskoj pozornici.

„Lord Frost je posle Bregzita odbio da ponudu da postoji bilo kakav oblik strukturisanog odnosa u vezi sa spoljnom i odbrambenom politikom zajedno sa EU – iako je EU to želela – i zbog toga plaćamo veoma visoku cenu“, kaže Grant.

„Nedostaje nam obaveštajnih podataka o tome šta se dešava u EU jer nemamo nikakav redovan sistem sastanaka sa ljudima u Briselu. Ne možemo uticati na to što se dešava (u međunarodnim odnosima) jer nismo u prostoriji“, dodaje Grant.

Najnovija anketa na sajtu Gardijana pokazuje da više od 60 odsto anketiranih misli da je Bregzit „prošao loše“ ili „gore nego što su očekivali“. Takođe je otkriveno da je 42 odsto ispitanika koji su glasali za izlazak iz Unije 2016. imalo negativan stav o tome kako Bregzit izgleda danas.

Sprovođenje Bregzita bilo je, čini se, lakši deo zadatka. Dokazati da je samostalni put vredan i korisan, pokazalo se daleko zahtevnijim poduhvatom.