Leka Ranković je za komunističko rukovodstvo zaista preminuo u nezgodnom trenutku. Dovoljno posle Titove smrti da može da eksplodira sve ono antititoističko u Beogradu što se decenijama skupljalo (a i same antititotiste je iznenadilo koliko toga ima), ali nedovoljno posle Titove smrti da bi vlasti znale kako da se postave.
Porodica je, tako je valjda bilo najbezbolnije za sve, „pregovore“ oko sahrane vodila sa SUBNOR-om, iako je iza organizacije sahrane stajao Centralni komitet Partije.
Najviše „natezanja“ je bilo oko govornika i govora koji će se održati.
Subnorovci su ih ubeđivali da će se govoriti „toplo“. „Kako ti ljudi, kako vi kažete, njegovi ‘drugovi i saborci’, mogu o Leki govoriti toplo, kada gotovo dvadeset godina niko nije ni telefonom ili bilo kako pitao kako je? Niko ga od njih, tih njegovih drugova, nije ni video. Bojkotovali su ga, pa kako će sada o njemu da govore toplo?“, rekli su im Rankovićevi sinovi.
Predložen je narodni heroj Dragoslav Mutapović, porodica nije imala nešto lično protiv njega – čak je i Slobodan (Lekin sin) prijatelj njegove ćerke – ali ni on se nije interesovao za Leku, a sada treba da mu drži govor.
U svakom slučaju, porodica je iznela pet uslova – a dva su posebno zanimljiva: da ne bude omalovažavanja na bilo koji način, odnosno da niko ne pomene Tita; i da se ni u jednom govoru ne čitaju Titovi citati o Leki, bez obzira na sadržaj, „jer nije trenutak za licemerje“.
Gužva u kapeli i ispred kapele postajala je nepodnošljiva. Skupila se reka ljudi, aplauzi na svaki pomen Leke Rankovića, uzvici „Heroj, Leka!“.
Tu, kod groba, prema dogovoru i obećanju, trebalo je da vojska prenese kovčeg sa lafeta. Međutim, vojske nema, pa Sloba glasno upita: „Gde je vojska? To je prevara!“ I ljudi reaguju. Zatim dolaze grobari… Tenzije rastu. To odavno nije sahrana.
*Iz knjige Veljka Miladinovića “Aleksandar Ranković: Srpski mit, jugoslovenska tragedija“ koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 11. juna.
***
Nedeljnik čitaocima poklanja ediciju koja se čekala godinama. U našoj “letnjoj biblioteci” nalaze se priče o Titu, Milanu Stojadinoviću, Milovanu Đilasu, Aleksandru Rankoviću (poklon uz novi broj od 11. juna), a u narednom broju dobija se i knjiga o Draži Mihailoviću.
Tagovi
