Delovi Evrope ponovno ulaze u lokdaun i mnogi se pitaju: zašto su neka mesta zatvorena, dok druga ostaju otvorena? DW proverava činjenice i pokušava da utvrdi šta je poznato o mestima zaraze, a šta nije, piše Dojče vele.
U Nemačkoj raste nervoza i ljutnja: ugostitelji se boje za egzistenciju, organizatori koncerata i sličnih zbivanja demonstriraju noseći simbolično svoj kovčeg do groba, umetnici i kulturni radnici su zapanjeni, u sportu se priča o „katastrofi“, a nemački preduzetnici upozoravaju na „smrtni udarac“ za desetine hiljada manjih i srednjih preduzeća.
Prema istraživanju nedeljnika „Špigel“, više od 62 odsto Nemaca smatra da je lokdaun nephodan. Ali istovremeno mnogi ne misle da je to potrebno baš tamo gde oni rade ili su aktivni. To je u velikoj meri povezano i s delimično kontradiktornim izjavama i informacijama o mestima zaraze u poslednjih nekoliko nedelja. DW proverava činjenice i pokušava da utvrdi šta je poznato, a šta nije o mestima zaraze korona-virusom.
Gde se ljudi zaraze u Nemačkoj?
Do većine aktuelnih infekcija u Nemačkoj došlo je na privatnim druženjima. Prema navodima Instituta Robert Koh (RKI) od 27. oktobra, privatna domaćinstva najčešća su mesta zaraze. Takođe, veliko i trenutno rastuće područje infekcija čine starački domovi, a zatim radna mesta. Stopa zaraze mnogo je manja u području povezanom sa slobodnim vremenom, a upravo je to sada snažno pogođeno lokdaunom.
Broj infekcija u oblasti medicine, recimo u bolnicama, ambulantama ili ordinacijama, relativno je mali, ali i taj broj u poslednje vreme znatno raste. Slično je sa školama, vrtićima ili izbegličkim domovima. Restorani, hoteli i pansioni imaju veoma mali udeo u zarazama u Nemačkoj, a istovremeno su novim merama najteže pogođeni.
Čini se da je rizik od zaraze u javnom prevozu još manji. Ali, to bi moglo da bude i zbog naglog pada broja putnika u autobusima i vozovima. Veliki deo infekcije takođe se događa na mestima koja RKI ne definiše detaljnije i sažima pod rubriku „ostalo“.
Da li su mesta zaraze ista kao u prvom talasu korone?
Ne, postoje značajne razlike: u jeku prvog talasa pandemije kovidom 19 u Nemačkoj, starački domovi i domovi za negu nemoćnih bili su veći izvor zaraze od privatnih domaćinstava. I medicinski sektor – posebno bolnice – kao i izbeglički domovi bili su mnogo češća mesta zaraze nego što je to slučaj sada.
Škole i vrtići u proleće nisu igrali gotovo nikakvu ulogu u pandemiji. To je i logično, s obzirom na to da su, za razliku od sadašnjeg ‘lokdauna lajt’, tada bili zatvoreni. Radno mesto je u proleće igralo slabiju ulogu, a sada je odgovorno za znatno više slučajeva. Nagli porast zaraza na radnom mestu u junu uglavnom je posledica izbijanja epidemija u klanicama i pogonima sa sezonskim radnicima.
Način zaraze u Nemačkoj se dakle promenio u poređenju s prvim talasom pandemije. To delimično može da se objasni merama koje su preduzete, ali svi faktori koji su na to uticali moći će da se identifikuju tek kada bude dostupno više podataka o trenutnom porastu broja infekcija u Nemačkoj.
Škole i vrtići ostaju otvoreni. Da li je to opravdano?
Vlade Nemačke i Francuske odlučile su da škole i vrtiće drže otvorenim, uprkos opsežnim ograničenjima u javnom životu. To se, između ostalog, pravda činjenicoma da je obrazovanje posebno važno za društvo.
Ako se pogledaju samo čiste brojke, čini se da je odluka razumna. Čak i ako škole i vrtići igraju određenu ulogu u procesu zaraze, to je ipak relativno malo. Prema podacima RKI, u samo nekoliko slučajeva zabeležena su izbijanja epidemije u obrazovnim ustanovama.
Slično je i u drugim zemljama: u Irskoj su škole odgovorne za izbijanje koronavirusa u nešto manje od sedam odsto slučajeva, u Španiji je to šest procenata. To je tako delimično i zbog činjenice da su mladi manje pogođeni virusom nego stariji ljudi: udeo ljudi do 18 godina među zaraženima u Evropi u avgustu bio je manji od pet odsto.
Koliko su ti podaci merodavni?
Nažalost, podaci RKI u ovom trenutku prilično su nepotpuni. Statistika berlinskog instituta beleži samo takozvane ‘događaje izbijanja bolesti’, to znači zabeležene slučajeve s dve ili više međusobno povezanih infekcija. I RKI priznaje: „Otprilike samo četvrtina od ukupno prijavljenih slučajeva kovida 19 spada u tu kategoriju.“
-pročitajte još: Nemački ministar zdravlja: Slede meseci ograničenja i odricanja
Na pitanje DW o preostalih 75 odsto koronskih infekcija u Nemačkoj, RKI priznaje: „Zapravo nemamo više podataka.“ Ni Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) nije na zahtev DW bio u stanju da pruži bilo kakve podatke o mestima zaraze.
To znači da tri četvrtine zaraza u Nemačkoj nisu zabeležene, s obzirom na mesto izbijanja. S jedne strane, to je tako zbog složenosti pouzdanog utvrđivanja na kom mestu je došlo do infekcije, jer neki ljudi ostaju bez simptoma nekoliko dana pre nego što se oni ipak pojave. Traganje za izvorom tada je gotovo nemoguće.
S druge strane, nepostojanje pouzdanih i potpunih informacija otežava precizan odgovor na pandemiju – i to ne samo u Nemačkoj.
Ali, podaci iz drugih zemalja pokazuju slične trendove kakve je do sada zabeležio i Institut Robert Koh. Studije u Južnoj Koreji takođe uočavaju privatna domaćinstva kao središte procesa zaraze, gde je „šest puta veća verovatnoća da osoba bude zaražena nego drugim bliskim kontaktima“. A jedna kineska studija udeo privatnih domaćinstava u širenju infekcije procenjuje na čak 69 odsto.
Tagovi
